Прочитај ми чланак
За стотине људи завејаних у сметовима војвођанске равнице протеклог викенда, једини спас био је са неба. Хеликоптери Војске Србије и МУП-а, руковођени искусним пилотима, одрадили су успешно свој посао, али се и овог пута показало да су капацитети за овакве акције прилично ограничени. Србији је потребно више оваквих машина, способних за рад у најтежим условима, али их тренутно има само осам, од којих су чак шест Ми-8, старије производње, а преостала два су нешто модернија Ми-17. Ове летелице погодне су и за гашење шумских пожара. Остали хеликоптери, као што су војне „газеле”, или полицијски „бел 206” и „бел 212”, не могу евакуисати већи број људи.
Мајор Славко Бајићпротеклог викенда имао је 14 летова у акцији спасавања грађана који су били заробљени на подручју јужно од Зрењанина, између Стајићева и Перлеза, и у рејону аутопута код Бачке Тополе. Бајић активно лети већ дуже од 22 године, али признаје да је акција била изузетно сложена, на тренутке и ризична.
– Услови су били на нивоу граничних вредности, посебно када је у питању ветар. Хеликоптер је лагана летелица и ветар може да га носи, па смо били ограничени са местима за слетање. Велики су ризици да ветар промени правац лета и доведе пилота у критичну ситуацију, да не може више да управља хеликоптером – наводи Бајић.
Просечно око 20 особа може да се превезе у једном лету летелица типа Ми-8 или Ми-17. Први дан, у петак, радила су два хеликоптера, Ми-17 и „газела”, са укупно 14 летова и шест сати налета, евакуишући 85 лица, којима је делом пружена и прва медицинска помоћ у самом хеликоптеру. У суботу је била обимнија акција код Бачке Тополе, када је су били ангажовани један Ми-17, два Ми-8 и две „газеле”. Остварено је укупно 40 летова, са око 19 сати проведених у ваздуху, и евакуисано је 151 лице и превезена 62 путника, односно људи који су учествовали у акцији спасавања.
– За ову акцију биране су најискусније посаде. Приликом слетања прави се нека врста облака од снега, видљивост је драстично смањена. Ветар је био „рафални”, стално је мењао вредност и изузетно је опасан. Јак ветар може да изазове изненадна пропињања или пропадања хеликоптера, односно нагло забацивање у једну или другу страну – истиче мајор Бајић.
Војни аналитичар Александар Радић објашњава да у овом тренутку Србија има два хеликоптера Ми-17 и шест Ми-8. Реч је о хеликоптерима који споља изгледају веома слично, главна разлика је у томе што Ми-17 има јачи мотор.
– Ми-8 је летелица настала почетком шездесетих година. У Југославији их је било 93 комада, од 1968. до 1983, а преостало је ових шест из осамдесетих година и два Ми-17 који су нешто „новији” – напомиње Радић.
Војни аналитичар наводи да Ми-8 неће моћи још дуго да се одрже у наоружању Србије, јер им истиче ресурс, а све земље у региону већ су прешле на Ми-17.
– Најснажнију и најбоље организовану хеликоптерску флоту у региону поседује Хрватска, која тренутно има 24 хеликоптера Ми-8 и Ми-17. Они су проверени, поуздани и имају изузетне перформансе у екстремним условима. Ми-17 може да искрца људе у Авганистану, на надморској висини 3.500–4.000 метара, и на температурама од минус 10 степени. Због таквих карактеристика, Американци настоје да имају савезничке хеликоптере овог типа у својим мисијама. У Бондстилу се налазе ови хеликоптери, у саставу хрватске мисије – додаје наш саговорник.
Ми-17 је машина која тренутно на тржишту нуди највише, истиче овај војни аналитичар.
– Код нас је то недосањани сан, јер је увек било притисака са стране да се купи хеликоптер из неке друге земље и да се производи код нас – каже Радић.
У последњих десет година стално се истиче да би требало да купимо макар два. До пре неку годину могли су се набавити за шест милиона долара, али сада је цена три пута виша, због огромне потражње, објашњава Радић.
– Кина и Индија су купиле велике количине, као и САД, које су их платиле за авганистанску армију. Рецимо, Хрватска је 2006. од Русије купила, пребијајући стари совјетски дуг, 10 изузетно добро опремљених хеликоптера Ми-171Ш, који су наоружани и имају хидраулички покретану платформу за укрцавање и искрцавање, што је веома погодно за ситуације као сада, када је потребно пружити подршку цивилном становништву – додаје Радић.
————————————————————-
Шта је прече – хеликоптери или „мигови”
Ако би се правила листа приоритета за нашу војску, свакако би на првом месту била куповина хеликоптера Ми-17, објашњава Радић. „Куповина нових ’мигова’ је много већи трошак, подразумева комплетну обнову инфраструктуре. Ако треба милијарда долара за ’мигове’, реч је о стотинама милиона долара за хеликоптере, а нама је потребно десетак таквих машина. Србија је једна од ретких земаља која нема организован систем пружања хитне медицинске помоћи из ваздуха, па би се делом и тај проблем решио”, каже Александар Радић.
(Политика)
