Pročitaj mi članakNaučnici su iznenađeni brzinom kojom se otpornost na antibiotike širi sa životinja na ljude, a novo istraživanje pokazalo je da se, po svemu sudeći, otpornost mikroorganizama na ključni lek „kolistin“ proširila sa farme svinja u Kini i uticala na ljude i životinjske vrste širom sveta.
Све то се одиграло за само неколико година, преноси Глас Америке.
„Колистин“ је лек, који се користи као последња шанса за спасавање живота људи, односно када су сви остали лекови неделотворни.
„’Колистин’ је био мало коришћен у болницама, а онда се појавила забринутост због токсичности и споредних ефеката. После је већином коришћен код свиња и код пилића. Однедавно, међутим, како имамо све мање лекова, људи су постали заинтересованији за коришћење ‘колистина’ и био је употребљаван веома често у последњих пет до 10 година“, објашњава Франсоа Балу, директор института за генетику са Универзитетског колеџа у Лондону.
Чак и тај моћни антибиотик губи своју моћ. Смртоносни патогени као што су ешерихија коли или салмонела могу да мутирају и развију отпорност на лекове.
Најновија студија коју је предводио доктор Балу установила је брзину којом се мутирани ген, који ствара отпорност на „колистин“, појавио средином 2000-их година.
„Појавио се само једном и прешао је највероватније са свиња у Кини да би се проширио веома брзо по свету. Проширио се такође на различите врсте и погодио људе. Сада га можемо пронаћи у већини главних патогена са којима се суочавамо у болницама и налази се свуда“, наводи се у студији.
Водећи здравствени званичник у Великој Британији Сали Дејвис упозорила је недавно да отпорност на антибиотике може да доведе до „краја модерне медицине“.
„Помислите на најчешће операције, царски рез, замену кукова. Оне би могле да буду много ризичније, када не бисмо имали делотворне антибиотике. Супербактерије убијају и има их све више“, наводи Дејвисова.
ВРХУНАЦ ЛИБЕРАЛНИХ ТЕКОВИНА – одузимање деце традиционалним породицама https://t.co/XhenSvPbUu
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 29, 2018
Научници раде на побољшању делотворности постојећих лекова, као што је „колистин“, како би им дали додатну моћ против отпорних патогена.
Дугорочно гледано, истраживачи кажу да су потребне додатне инвестиције у развој нових лекова, уз то да се поново размотре начини на који се антибиотици користе.
