Pročitaj mi članakDa je snabdevanje lekovima evropskog tržišta destabilizovano, potvrđuju gotovo svakodnevne nestašice u apotekama i to nekih vrlo važnih lekova, među kojima su i antibiotici i lekovi protiv bolova.
Истовремено, цене нових терапија толико су велике да их сиромашније земље или немају или долазе до пацијента „на кашичицу“, што потврђује да је доступност лековима неуједначена у земљама Европске уније.
Предлог реформе
Превелика отпорност на антибиотике такође је проблем који би озбиљније требало да се решава јер нових нема с обзиром на то да фармацеутска индустрија нема интереса за иновације те врсте. Све су то разлози због којих ће се ЕУ ускоро упустити у реформу политике лекова, али питање је с каквим успехом с обзиром на то да је индустрија већ спремна на отпоре, а не треба занемарити ни рад њихових лобиста унутар дипломатије ЕУ, преноси „Јутарњи лист“.
Ових дана „Политико“ за почетак марта најављује објаву Европске комисије о предлогу реформе, а потом и расправу у Европском парламенту и Већу ЕУ.
Унапред се најављују врло жестока суочавања јер ради се, заправо, о ревизији целокупног законодавства које регулише политику лекова, највећој у последњих двадесет година. Не само пандемија него и укупна ситуација све више показује да је у ЕУ нужна промена јер је тржиште лековима препуштено само себи, а највише испаштају пацијенти јер су у предности они чије земље имају богатије буџете.
У Европској унији сматрају да се то може променити, односно да фармацеутску индустрију могу натерати да осигура већу доступност смањењем цене лекова, смањењем рока на патентна права за две године, што би брже отворило врата генеричким производима, али и продужењем за годину или две ако њихови производу буду доступни на целом подручју ЕУ.
Из Европске комисије објашњавају да, примера ради, пацијенти у Румунији, Пољској или Бугарској којима је потребан одобрен лек морају у просеку да чекају више од 800 дана док им не постане доступан, а у Немачкој се чека „само“ 133 дана.
Зато ће, кажу у ЕК, морати сви да седну за заједнички сто у преговорима о ценама даби се постигао договор са сваком чланицом ЕУ, а све не би ли се ојачале преговарачке позиције и коначно смањили трошкови. Очекивано, већ стиже „побуна“ индустрије која не жели да се ико уплиће у њену тренутну позицију.
Нерешени проблеми
Оно на чему се такође мора радити су нерешени проблеми отпорности на антибиотике и производња нових.
Наиме, за нове антибактеријске лекове потребне су стотине милиона долара, а када дођу на тржиште, морају да се користе врло пажљиво и ретко да врло брзо не би постали бескорисни. Због тога улагања у нове антибиотике нису примарни циљ индустрије;након великих улагања следи и велика зарада, али уложено се врло споро враћа. На пример, три европске компаније, „Новартис“, „Санофи“ и „Астра Зенека“, прекинуле су своја истраживања нових антибиотика у последњих пет година. Али, истовремено, недавна студија је показала да је у 2019. години око 1,3 милиона људи умрло због антибиотске резистенције!
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 23, 2023
