Вечерас померамо сат: Биће здравствених последица

19:28 30.03.2024.

Сваког пролећа сатови у многим земљама широм света померају се за један сат унапред, са 2х на 3х, да би се на јесен, крајем октобра, вратило на старо. Ова пракса се нашироко сматра спорном. С једне стране, у последњем викенду марта, између суботе и недеље, спава се сат краће, што ће бити надокнађено тек кроз шест месеци.

Студија коју је објавио Амерички економски журнал 2016. чак тврди да недостатак сна због померања времена узрокује повећање несрећа, попут саобраћајних несрећа са смртним исходом.

Међутим, има и заговорника ове праксе, који указују на предност дужег дана, односно дневне светлости, током пролећа и лета. Уштеда енергије је, заправо и била разлог за увођење ове мере, међутим нове студије показују да је њен утицај на потрошњу енергије сада занемарљив, захваљујући напретку технологије.

Летње рачунање времена прва је увела Немачка 1916. године, током Првог светског рата, када је Немачка покушала да смањи потрошњу угља, како би могла да га користи за своје фабрике оружја. Мада сама идеја потиче још од Бенџамина Френклина, далеке 1784. године, који је у то време био амбасадор САД у Паризу. Он се, наиме, случајно пробудио једно јутро у шест и видео – сунце. И онда је израчунао колико свећа и уља за светиљке се може уштедети ако се помери сат.

У великој мери она је напуштена у Европи после Другог светског рата, али се поново вратила 1970-их година током нафтне кризе, сада да би се смањила потреба за вештачким осветљењем и самим тим, употребом енергената. У тадашњу Социјалистичку Федеративну Републику Југославију летње рачунање времена стигло је први пут 27. марта 1983. године.

Према подацима сајта Статиста, мање од 40 одсто земаља света и данас мења време, иако је више од 140 земаља у неком тренутку увело летње рачунање времена. До сада се стандарно, стално зимско рачунање времена примењује у само два дела САД, већем делу Аризоне и Хаваја.

Остатак САД последњег викенда марта прећи ће на летње рачунање времена, већи део Мексика од прошле године први пут је то прескочио, усвојивши стално зимско време. Међутим, неки региони на граници са САД, као и северна половина Доње Калифорније, одлучили су да се држе летњег рачунања времена.

Све земље ЕУ, али и многе које нису чланице, укључујући и Србију, настављају да мењају време два пута годишње. Померање казаљки се, такође, практикује у Парагвају, Чилеу, Куби, Хаитију, Леванту, Новом Зеланду и деловима Аустралије, пише Статиста.

„Сезонски афективни поремећај – депресија, туга, лоше расположење“

Психијатрица Невена Чаловска Херцог указује да „сезонски афективни поремаћај најчешће има клиничку слику депресије, и клиничку слику тужног расположења које није по свом интензитету и трајању саобразно спољашњим условима, тј. околностима у којима особа живи“.

– Потпуно је аналогно и другим депресивним поремећајима, што значи да, поред лошег расположења, постоји безвољност, пад иницијативе и интересовања, социјално повлачење, често проблеми са сном, у смислу некада продуженог спавања, и често потреба за узимање великих количина хране, превасходно угљених хидрата. Људи у овом стању имају тешкоће да се обрадују стварима које су их раније радовале, примећују да су нерасположени, да су без воље, некада су и због тога раздражљиви, на мали повод реагују повишеним тоном, нестпљењем, лако уђу у некакву конфликтну релацију са блиским људима, а и то их све секундарно чини да буду још више потиштени – појашњава Чаловска Херцог.

Каже да овај сезонски поремећај најчешће настаје у октобру, новембру, и може да се протегне све до пролећа.

– Врло мали број људи који има овај поремећај парадоксално га развија током лета, више им смета дужа изложеност светлу, сунцу и краћем ноћном периоду – указује она.

Према њеним речима, биохемијски се везује за пад сератонина, мелатонина, и витамина Д.

– Они имају улогу у нашем расположењу, када их нема довољно, онда настаје афективни поремећај. Много је чешћи код жена и код људи који живе ближе Северном полу. Тамо где има пуно сунца, ту само један посто становништва има, а тамо у оним северним земљама скоро иде до девет одсто – наводи Чаловска Херцог.

Манастир продаје мелем за депресију: „Смејем се, а плакао бих“

Додаје да су много осетљивији људи који су иначе у животу емоционално лабилни или који су на тешке ситуације реаговали депресивношчу, то је неки конститутивни, предиспозициони елеменат који им повећава ризик да ће преко зиме и у ситуацији са мање сунчеве светлости и све краћих дана да реагују на овај начин.

Каже и да је оно што ми можемо да урадимо је да водимо рачуна о својим навикама, „да смо у ритму добре исхране, спавања, али истовремено да контролишемо витамин Д у крви, да узимамо мелатонин, а у неким случајевима, када их то стварно хендикепира у свакодневном животу, онда има смисла и привремена примена антидепресивних лекова који превасходно повећавају ниво сератонина у централном нервном систему“.

Када се ради о Србију погођене су, према њеним речима, превасходно особе женског пола, и то одрасле особе. Наводи да се код деце практично ни не дијагностикује овај поремећај.

– Код одраслих се јавља и лакше замарање и некакав доживљај да је живот некако досадан и бесмислен, и тешко се одржава свакодневница, породични ритуали делују бесмислено, празно – указује она.

На питање да ли је можда код нас покренута иницијатива психијатара, психолога, лекара да се укаже на последице по здравље померања времена, она истиче да су они „професионално једна врло инертна, наизглед као индиферентна група, овај Рибникар је мало лансирао да постанемо друштвено мало више одговорни“.