Pročitaj mi članak
На Бркин рођендан, испред Владе Србије, скупиле су се скоро у исто време две ,наизглед, сасвим раличите групе људи. Наравно вешти Вучићеви манипулатори успели су да их раздвоје, како се не би састали. Није штета, јер није време, доћи ће. Бог да слави српског најодликованијег официра Дражу Михаиловића, мученика, за кога неки још нису сазнали да је мученик.
На једној страни војни пензионери, који су још као млади изманипулисани америчком шпијунчином Кадијевићем, као и нечињењем српске комуњарске глупе буздованчине, да му име не спомињемо. Могао је јаме да освети, а време је било његово, право вучије, које ни псић вучији, а ни он нису знали да искористе.
Просветари сједињени у неколико синдиката показали су како се води синдикално буђење. Око 1500 синдикалаца показало је како се говори.
Војници су дошли раније . Било их је око 1000. Бивши команданти пукова, батаљона, ескадрила и понеки стидљиви генерал. Оптерећени бременом ЈНА, када су сви били братство, док се јединство није распало, а „браћа“ им показала да су и домобрани усташе, говорили су стидљиво. Читајући текстове наштампане на Унион латиничним машинама, војни пензионери су донели пола мегафона и стидљиво истинито говорили. Са врло мало скромних речи, поменули су бесрамног полугенерала Драгањца који је њиховим (нашим) парама славио нешто у Бристолу.
Да су још увек под дубоком индоктринацијом 22.децембра, показали су својом скрушеношћу и пристојношћу која је уствари православно наслеђе српске војске, на једној страни и нечињење на другој страни. Ипак, нешто је почело да се дешава.
Наравно, средства информисања нису ништа преносила, нити ће. Просветаре ће споменити у 13 секунди, а војне пензионере, авангарду пензионерства, неће ни да виде, јер знају да су их измножили нулом на састанку са Саламандером.
Живела Слобода. Она још помало ради у Чачку. Они који су упућени знају ову малу реченицу.
Милорад Ђошић, пензионисани пуковник авијације-пилот
