Pročitaj mi članak
(Телеграф.рс)
У Удружењу, које ради на развоју очинства и успостављању равноправности између мајке и оца, наводе да је након развода највећа жеља деце да поново буду са целом породицом.
У Београду се сваки трећи брак разведе, у Србији сваки пети! Какав је положај деце у готово 80.000 разведених бракова нико ни не пита. Удружење очева “Тата”, разведених, растављених и самохраних старатеља, залаже се за равноправан статус очева, развој очинства и решавање свих могућих проблема између оца и детета.
Дејан Вишекруна, председник тог удружења, каже да се могућност очева у бризи о деци након развода своди на оно што одлуче “господари живота” из Центра за социјални рад.
– У пракси се старатељство никад не додељује оцу. Мајка га добија чак иако је доказани наркоман или кривично гоњена. Имамо судска решења, у којима у извештају Центра за социјални рад стоји да отац има боље услове, али је тренутни узраст детета такав да је боље да буде са мајком – каже Вишекруна.
Он додаје да самохрани отац ради исто што и мајка.
– Нема разлике између жене која после три месеца не доји дете и оца. Модел виђања који се обично додељује очевима је сваки други викенд, од 18 сати петком до недеље у исто време. У току недеље то је обично од 10 до 12 преподне. Питање је како отац ако ради може да види дете у том термину и како да испуњава неке обавезе, на пример да одведе дете на тренинг, који је обично у вечерњим часовима – каже Вишекруна.
У пракси често долази до погрешне употребе термина. Бивша жена не може да буде самохрана мајка уколико је отац жив и уредно плаћа алиментацију. Такође, у нашем закону једнородитељска породица не постоји, а очеви се нигде ни не помињу.
– Одлука о заједничком старатељству се ретко доноси, и то само ако између бивших супружника нема никаквих несугласица и уколико станују на истој општини. По правилу се примењује принцип “у најбољем интересу детета”. Нема разлике између концентрационог логора и живота детета код родитеља који не дозвољава виђање. Познато је да деца која одрастају без једног родитеља имају мањак самопоуздања, а сва монструозна убиства која су се у нашој земљи догодила у последњих неколико месеци починили су људи који су расли без оца – објашњава Вишекруна.
Зашто се бракови распадају
Према истраживањима које је Удружење “Тата” спровело, жене као најчешће разлоге за развод брака наводе неиспуњена очекивања, недовљно новца, недостатак пажње и лош секс, док је код мушкараца већином у питању заљубљеност у другу жену.
У више од 80 одсто случајева, жене подносе захтев за развод, док мушкарци често не знају ни како функционише правни систем нити где треба да поднесу захтев, па често мисле да се то све завршава у општини. У процесу развода одлучујућу улогу имају судови, центри за социјални рад и адвокати.
– По разводу, Центар ради медијацију, обилазе места становања супружника и доносе неко мишљење. Међутим, промене места становања, услова се не прате. Уколико мајка одлучи да живи са новим партнером, обично тражи и измену модела виђања. То подразумева да ће вероватно оптужити оца да на неки начин злоставља дете и свести сусрете на контролисане услове виђања у присуству социјалних радника. Док се вештачење обави и утврди да ли има основа за оптужбе или нема, прође и годину дана. То су јавља синдром злонамерног родитеља и нема ни говора о интересу детета – каже председник Удружења “Тата”.
Спорост надлежних органа је видљива на сваком месту. У једном случају дете је завршило на операцији, јер мајка није водила рачуна о њеми. Отац је пријавио здравствено занемаривање детета, али је поступак покренут после два месеца. После четири је Центар за социјални рад успео да разговара са мајком, а кад је прошло шест месеци, дете је већ било оперисано и излечено.
Удружење ће издавати сертификате очевима
На националном нивоу Удружење “Тата” организује групе за подршку, школу за правилно стратељство, где ће очеви имати обуку, а потом ће добијати сертификате, затим предавања о правном систему, али и радионице за усавршавање кулинарског умећа. Удружење је децентрализовано, тако да ће своје организације имати и на територији других општина и градова.
У оквиру Удружења функционише и Центар за жеље детета.
– Јако је потресно када слушате дете које каже: “Ја ћу водити центар, да мени друга деца кажу шта желе, а мени ако можете да нађете секретарицу, ја ћу њој да причам оно што не смем од маме.” То су ситуације у којима 30 мушкараца слуша и плаче. Или када вам петогодишња девојчица каже да среда није дан јер тада виђа тату – каже Вишекруна, и додаје да је “страшно то што већина деце највише на свету жели да има тату”.
Удружење није намењено само мушкарцима, 15 одсто чланова чине жене. Ту су мајке очева које имају проблеме, баке, жене из другог брака које трпе тортуру бивших жена.
У припреми је и оснивање Алиментационог фонда за очеве који немају средстава да плаћају алиментацију, као и издавање књиге “Водич кроз развод”.
