Прочитај ми чланак

У Србију стиже месо које грађани у ЕУ не једу

0

Због недостатка сопствене производње, Србија годишње увози на десетине хиљада тона меса из Европске уније. Оно што је највећи проблем код овог увоза је то, што је рок трајања замрзнутог меса у ЕУ шест месеци, док је код нас он много дужи - годину дана. То практично значи да у нашу земљу стиже месо на коју је у иностранству стављена забрана продаје.

Неусклађеност прописа у ЕУ и Србији о дозвољеном року за држање меса у смрзнутом стању, за Зорана Николића потпредседника Нацоналне организације за заштиту потрошача (НОПС) су двоструки стандарди.

Он се пита, због чега је потрошачима у Србији, понуђено месо, на које је у ЕУ стављена формална забрана за промет.

“Мени је негде главни адут да ускладимо прописе. Тако ће свима бити лакше, и произвођачима који имају јединствено тржиште у ЕУ и нама као потрошачима, јер уживамо иста права као тамо негде. Да ли ми сад говоримо и о енормним зарадама домаћих произвођача? Знамо да су те цене у ЕУ скоро дампинг, лакше им је да продају месо, него да га уништавају, јер би морали да плате уништавање. Зашто је неко рекао да је тамо шест месеци дозвољено, а ми имамо дужи рок. Поставља се питање да ли су ти увознички лобији и прерађивачка индустрија толико моћни, да су просто натерали државу, да спусти критеријуме када је у питању дозвољени рок смрзнутог меса”, пита се Николић.

Из угла потрошачких права, он каже да је добро што су у Србији уведени прописи за обележавање меса и прерађевина на којима мора да буде истакнута земља порекла.

Објашњава, да такве декларације грађанима дају могућност да направе избор при куповини.

“На вакумираним паковањима мора да буде истакнута земља порекла. То је испоштовано и ја сам лично виђао производе на којима пише да је рецимо земља порекла Шпанија. То не мора нужно да значи да је то месо већ било залеђено негде и да је прошло шест месеци. Не бих сада да дискриминишем увозно месо и увозне сировине, јер на крају крајева, ми немамо појма ни шта се дешава у Србији. Нема ту много јасних параметара, нигде не пише колико је то месо било залеђено, пре него што је прерађено. Ми на декларацији имамо само земљу порекла и рок употребе, тако да је свему томе тешко ући у траг”, каже Николић и додаје да грађани треба да стекну навику да читају декларације.

Напомиње и да не постоје никакви докази да је месо из увоза штетно, али наводи да декларације грађанима дају могућност избора.

“Немамо научних доказа да је то месо штетно. Постоје људи који рецимо купују само свеже месо и то је ОК. А ми, који купујемо прерађевине имамо могућност да прочитамо одакле је то месо. Мада, и то што прочитамо, не значи нужно да је тај комад меса лош, јер не знамо колико је дуго стајао. Због тога би најбоље решење било да се наши прописи ускладе са прописима ЕУ”, закључио је Николић.

“Месо из европских робних резерви завршава у Србији”

Према званичним подацима за првих шест месеци Србија је увезла 18.000 тона меса, а годишњи просек увоза је од 30 до 35 хиљада тона.

Агроаналитичар и новинар Бранислав Гулан за Нова.рс наводи да највише смрзнутог меса увозимо из Шпаније, док живе прасиће углавном увозимо из Данске.

Гулан указује да на српско тржиште стиже месо које земље ЕУ “почисте из својих робних резерви”.

“Они после шест месеци обнављају своје робне резерве. То месо није штетно за људску исхрану, али они то месо неће да дају свом народу, па га за симболичан износ продају. Ми годишње увеземо око 35.000 тона таквог меса. Практично, то је месо треће класе, а код нас заврши у месним прерађевинама које купујемо у маркетима”, рекао је Гулан.

Он је посебно истакао да је на нашем тржишту присутно доста меса из Шпаније, чија је производња, како каже, значајно јефтинија од производње у Србији.

“Зашто издвајам Шпанију? У тој земљи дозвољено је да се свиње хране ГМО храном, што код нас није случај. Њихова производња јефинија је 40 одсто, него наша. То су подаци до којих сам дошао. Није званично доказано да је то месо штетно, али се оно налази у Србији и кроз месне прерађевине је присутно на нашем тржишту”, рекао је Гулан позивајући се на своје изворе.

Матијевић: Увозимо месо, али строго по свим прописима

Наводе наших саговорника о увозном месу проверили смо код једног од најраспрострањених прерађивача у Србији Индустрији меса “Матијевић”.

У руководству те компаније су потврдили да увозе месо из ЕУ, али да, како су рекли, нема ни говора о месу које је било замрзнуто шест месеци.

Пасуљ, месо, млеко, бели лук, пијаца, увоз, извоз

“Та прича о смрзнутом месу које је дуго стајало је заблуда коју је неко пласирао. Тачно је да ми увозимо месо, али у веома малим количинама. На нашим декларацијама може да се види да је увозно месо било замрзнуто седам до десет дана. Оно дуже путује до нас, него што је било замрзнуто. Било би нам јефтиније да увозимо свеже месо, али се на дâ дозвола за увоз свежег меса и због тога се увози замрзнуто, да би остало исправно. Међутим, није увоз меса највећи проблем. Наша земља има други проблем и главно је питање, зашто увозимо месо, а извозимо кукуруз и шта је са домаћом производњом”, рекли су из Матијевића за портал.