Pročitaj mi članakJovan P. Jovanović nedavno proslavio 110. rođendan. Ostaće upamćen da je i posle stote godine pisao i objavljivao radove.
Нa сарајевском гробљу Баре у среду је сахрањен Јован П. Јовановић, најстарији Србин. Преминуо је првог октобарског дана, само две недеље пошто је, у кругу пријатеља, обележио 110. рођендан. На вечни починак испратили су га рођаци и пријатељи из Геронтолошког центра у Сарајеву, где је живео последње две деценије. Сахрањен је поред супруге Загорке, у гробницу коју је подигао после њене смрти 1973. године.
Чика Јово, како су га звали пријатељи и познаници, није имао надимак као чувени песник, али по свему другом био је прави змај!
Готово до последњег дана, не само да је био доброг здравља, виталан, изузетно бистрог ума, ведар, духовит, насмејан, већ није престајао да пише и објављује књиге. За живота је објавио 222 научна рада. Његов последњи есеј „О гуслама у Горском вијенцу“, дат је да се штампа дан пре смрти! У исповести „Новостима“, крајем фебруара ове године, није скривао задовољство што ће остати упамћен као, званично, „најстарији човек на Балкану, који се и после 100. године бави истраживањем и писањем“.
Рођен је 16. септембра 1906. године у Брчелима код Бара. Одрастао у немаштини, али како је говорио, школа и књига су га увек занимале. Током Другог светског рата надничио је у Подгорици „за четири деке хлеба и кашику чорбе“…
После рата био је први директор Гимназије у Фочи и, истовремено, предавао руски језик и филозофију. Јануара 1957. прешао је у сарајевску Универзитетску библиотеку, где је радио до пензије.
