Podešavanja / Settings

To je četvrti novčić koji je pripadao srpskoj srednjovekovnoj državi a koji je pronađen na hrvatskom primorju. Hrvatski arheolozi kažu da se radi o emisiji dinara kovanoj krajem 13. i početkom 14. veka okom arheoloških radova na temeljima građevine nedaleko od Dioklecijanove plate u centru Splita, pronađen je srednjovekovni novčić zbog kojeg će hrvatski istoričari […]

Ukrajinski rat delovao je kao katalizator u laboratoriji političkih ideja Rusije. Razvile su se nove koncepcije, a neke stare su obnovljene (ovde). Među ponovo rođenim vizijama našla se i ideja vizantizma. Tako je Vladimir Možegov objavio tekst „Napred – u prošlost, ili Vizantija kao ideal“ (ovde; srp. ovde). On kaže da je Romejsko carstvo u […]

Dve najpoznatije izmišljene zemlje su Nedođija, iz bajke o Petru Panu i Vizantija, iz bajke o lažiranoj balkanskoj istoriji. Država pod imenom Vizantija nikada nije postojala! Kada naša deca uče o tome u školi, to je isto kao kada bi učili o Nedođiji. U dokumentima Vaseljenskih i Pomesnih sabora Hrišćanske Crkve ne postoji reč Vizantija. […]

Шта је уопште оцило? Оцило или огњило је врста турпије савијена у облик који се може видети на српском грбу. Кресањем кремена о оцило правила се варница која је служила за потпаљивање ватре. На српски грб оцила је ставио деспот Стефан Лазаревић, након што је постао византијски вазал 1402. године. На грбу обновљене Византије налазила […]

Srednjovekovna Srbija pripada vizantijskom civilizacijskom krugu, ali Srbija nije bleda kopija Vizantije, i to zahvaljujući Svetom Savi.

Jovan Vladimir bio je vladar Duklje, najistaknutije srpske kneževine tog doba, od oko 1000. do 1016. godine. Njegova vladavina odvijala se tokom dugotrajnog rata između Vizantije i Samuilovog carstva.   Bio je u savezništvu sa Vizantijom, što mu nije pomoglo da zaštiti svoju zemlju od cara Samuila, koji je osvojio Duklju 1009/1010, a njega utamničio […]

Величанствена композиција Вазнесења Христовог мозаички декорисана на куполи Храма Светог Саве, каква по речима Николаја Мухина није направљена у читавој историји хришћанства, недуго по откривању, наружена је од стране дела јавности. Замерке су се кретале од тога да је недопустиво да на српском храму освану руска слова и руски животопис, а науштрб, наводно, аутентичног српског […]

Необична, па чак и за оно време неприхватљива идеја о брачној заједници петогодишње византијске принцезе Симониде и српског краља Милутина интригира многе љубитеље историје широм света. Међутим, многи заборављају да је и Милутинов син Стефан Дечански, такође из политичких разлога, за жену узео младу принцезу од које је био знатно старији. Када је Стефану Дечанском […]

Britanci su uvek imali veoma oštar stav prema Rusiji, posebno u poslednjih 15 godina, pa prema mišljenju Dmitrija Oficerova Beljskog sa Visoke škole ekonomije, nije čudno što je premijerka Tereza Mej odlučila da bude oštrija od drugih svetskih lidera, posebno ako uzmemo u obzir njen položaj na unutrašnjoj političkoj sceni. Premijerka i ministar u magli […]

Nedelju u kojoj je u Beograd došlo oko 1.300 vrhunskih naučnika iz celog sveta svi mi koji smo u tome učestvovali zauvek ćemo pamtiti, kaže za „Politiku” Smilja Marjanović Dušanić, redovni profesor srednjovekovne istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i član Organizacionog komiteta nedavno završenog 23. Međunarodnog kongresa vizantijskih studija, održanog u Beogradu. I srpski vizantolozi slažu se sa ocenom da je za našu zemlju velika čast što je bila domaćin skupa najvećeg ove vrste.

Гостујући у емисији „Спутњик интервју“, говорио је и о значају очувања српске културне баштине на Космету, која је неодвојива од историје Србије. 00:00 / 00:00 Карпов, који је председник Националног комитета византолога Русије, у Београду учествује на 23. Међународном конгресу византолошких студија. Србија и њени научници су, истиче, много урадили за схватање основа византијске цивилизације, […]

Kada su Rusi krajem 10. veka većali koju će veru da prigrle, poslali su izaslanike na sve strane, između ostalog i u Carigrad. Bili su kao opijeni, pre svega duhovnim doživljajem tokom liturgije u Aja Sofiji, ali sasvim sigurno i prijemom kod cara Romeja. Istočno rimsko carstvo – u istoriografiji poznato i kao Vizantija, koja […]

Neverovatna je količina zapadnjačkog prezira prema Romejskom carstvu, koje se u istoriografiji iz čisto praktičnih razloga naziva Vizantijom (jer se nekako moraju razgraničiti različiti periodi u prošlosti; iako je Vizantija bila naslednica Rimskog carstva i sebe je tako zvala, ona nije bila Rimsko carstvo u klasičnom smislu). Ne smemo otići u generalizaciju, i reći da […]

Koliko je živo nasleđe ove velike civilizacije čiji je vek trajao više od jednog milenijuma? Koliko su njena ideologija, politika, kultura, umetnost, kojima je dala suštinski doprinos razvitku Evrope, prisutni i danas? Ko se danas i na osnovu čega može smatrati naslednikom ideja i tekovina ovog velikog i moćnog carstva, kakva je recepcija vizantijskog modela u našoj sredini — neke su […]

Srbija, a ni ostatak hrišćanskog sveta ne seća se da je poslednjeg rimskog (vizantijskog) cara Konstantina Dragaša Paleologa, rodila Srpkinja Jelena (grčki Helena).

У почетку је завладао паничан страх, бојазан од божјег гнева, а онда су следили суша и глад… све то као последица помрачења Сунца, односно Месеца. Психолози сматрају да је један од најстаријих страхова у човеку страх од помрачења Сунца који и данас у примитивним људским заједницама може да изазове космичку застрашеност. Одискона је у појединим […]

Александрар Дугин такође коментарисао своју недавну посјету Балкану, када је предводио делегацију Фонда Св. Василија Великог, која је на Балкан донијела Благодатни огањ из Јерусалима, наводећи: „Веома ми је драго да је са нашим фондом био црногорски политичар Андрија Мандић. Духовно руководство Црне Горе, на челу са митрополитом Амфилохијем доласку Благодатног огња из Јерусалима указало […]

Uništavanje Carigrada pre 810 godina stvorilo nepremostiv jaz između istoka i zapada. Srednjovekovne formule Latina i danas se koriste kao opravdanje nasilja protiv Srba i Srbije

Vreme u kojem Srbi igraju značajniju ulogu na istorijskoj pozornici najčešće se računa od godina vladavine Stefana Nemanje. Šta se dešavalo pre ovog perioda? Ko su bili srpski vladari i koje su titule nosili? Postoje li o njima pisani podaci?

Znamenje Stefana Nemanje je beli dvoglavi orao na crvenom polju, koje potiče iz Istočnog rimskog carstva, zapisano je u „Stematografiji“, prvom srpskom grbovniku koji je 1741. godine napravio umetnik, erudita i svetski putnik Hristifor Žefarović. Knjiga u kojoj su prikazani grbovi zemalja nekadašnjeg srpskog carstva i sveta loze Nemanjića, doživela je nezapamćenu popularnost među Srbima u Austrougarskoj, graničarima zapadnog hrišćanskog sveta, koji su čeznuli za mitskom otadžbinom.