Прочитај ми чланакНакон што су корисници друштвених мрежа открили да на Фејсбуку постоје отворене групе у којима чланови из Србије и региона у позитивном контексту говоре о инцесту и педофилији и размењују искуства...
… јавност је била згрожена и са правом поставила питање како је могуће да ове групе несметано постоје и функционишу, те зашто полиција и тужилаштво нису реаговали и покренули поступак против администратора.
У разговору за Данас тужилац за високотехнолошки криминал Бранко Стаменковић каже да поводом овог случаја нико није поднео кривичну пријаву надлежном тужилаштву. Он додаје да полиција и јавно тужилаштво Србије предузимају радње ради провере чињеница и доносе одлуке о даљем поступку, након сазнања да постоји сумња да је извршено кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности.
* Постоји ли сарадња полиције и тужилаштва у региону када су овакве ствари у питању?
– Сарадња органа откривања и гоњења постоји, посебно имајући у виду да су све државе региона ратификовале Конвенцију о високотехнолошком криминалу Савета Европе.
* Које су најчешће „замке“ које вребају на друштвеним мрежама а чије жртве могу бити деца?
– Потенцијалних опасности на друштвеним мрежама има пуно и потребно је обратити посебну пажњу на њихово коришћење од стране малолетних лица. Деци је коришћење друштвених мрежа забрањено или ограничено. На пример, компанија Фацебоок Инц. у чијем се власништву налази друштвена мрежа Фејсбук не дозвољава коришћење услуга те мреже деци млађој од 13 година. Нажалост, многи родитељи не поштују ово ограничење и допуштају им да комуницирају путем друштвених мрежа и то без надзора. Једна од типичних опасности је успостављање комуникације са непознатим особама које се лажно представљају као њихови вршњаци, након чега им траже личне податке, фотографије или видео-материјал.
* Често се појединци „свете“, из различитих разлога, па јавно остављају нечији контакт наводећи да се та особа бави, рецимо, проституцијом. Једном сте нам у разговору рекли да таквих притужби има свакодневно, и на десетине. Жртве узнемиравања, у највећем броју девојке, до сада нису имале никакву правну заштиту. Да ли им могу помоћи недавне измене Кривичног законика, у којима су прогањање и сексуално узнемиравање сада кривична дела?
– Од 1. јуна 2017. ступиле су на снагу одређене измене Кривичног законика којима је уведено ново кривично дело – прогањање, прописано чланом 138а. НЈиме је обухваћено неовлашћено праћење, успостављање контакта противно нечијој вољи, злоупотреба података о личности ради нуђења робе или услуга, прења нападом на живот, тело или слободу друге особе. Осуђени за ова дела кажњавају се новчано или затвором до три године. Уколико је кривичним делом изазвана опасност по живот или здравље, запрећена казна је од три месеца до пет година затвора. У случају смрти, казна је од једне до десет година затвора.
* Колико је до сада покренуто поступака на основу управо ових измена Кривичног законика?
– С обзиром да је број пријава у Посебном тужилаштву за високотехнолошки криминал за кривично дело „прогањање“ доста мали, претпостављамо да друштвена свест о наведеним законским променама још није довољно развијена. Податке за друга јавна тужилаштва не поседујемо.
* Новинари су често жртве узнемиравања на друштвеним мрежама. Зашто за њих не постоји додатна мера заштите, с обзиром на то да се баве јавном делатношћу?
– Додатне мере заштите већ постоје. Изменама и допунама Кривичног законика из 2009. у кривично дело „угрожавање сигурности“ уведен је појам „лице које обавља послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обавља“, који се управо односи на новинаре. За извршење овог кривичног дела запрећена је казна затвора од шест месеци до пет година. Такође, новинарска удружења, Републичко јавно тужилаштво и Министарство унутрашњих послова, потписали су Споразум о сарадњи и мерама за подизање нивоа безбедности новинара, који се активно примењује.
Нису сва дела кривична
* Због чега вам се грађани најчешће обраћају?
– Грађани се највише обраћају због кривичних дела извршених путем рачунара, али и одређених догађаја који су настали коришћењем, пре свега, друштвених мрежа за које сматрају да су кривична дела, али за која, по тренутно важећем кривичном законодавству, не постоји санкција, већ представљају евентуално прекршај или основ за подношење тужбе у грађанскоправном поступку.
