Прочитај ми чланакСветски дан АИДС-а окупља људе широм света са циљем подизања свести у вези са ХИВ пандемијом. Овај дан, који се 31. пут обележава у целом свету, представља јединствену прилику за информисање јавност о актуелној епидемиолошкој ситуацији, као и за подстицање друштвених заједница да свима обезбеди недискриминисани приступ превенцији ХИВ инфекције, као и приступ лечењу, заштити и подршци за особе инфициране ХИВ-ом.
Овогодишња кампања у Републици Србији се реализује под слоганом „Друштво доприноси напретку“. Активности које прате обележавање 1. децембра добар су пример јединствености и свеобухватности националног одговора на епидемију узроковану ХИВ-ом, при чему свака институција, установа и организација преузима водећу улогу у оквиру својих компетенција.
Уз подршку Министарства здравља, институти и заводи за јавно здравље, у сарадњи са цивилним сектором, домовима здравља, школама, Црвеним крстом Србије, медијима и другим партнерима, организују традиционалне конференције за медије, трибине и бројне друге активности на јавним местима, бројне интерактивне едукације у школама и на факултетима.
Бројне активности биће реализоване у 38 градова и места на територији Републике Србије.
Позив на тестирање
Институт за јавно здравље Србије позива све особе које су имале неко ризично понашање у ближој или даљој прошлости да се 1. децембра посаветују и без упута бесплатно тестирају на ХИВ у Градском заводу за јавно здравље у Београду (од 9 до 14 часова), Заводу за заштиту здравља студената у Београду (од 12 до 24 часа, где ће поред тестирања на ХИВ бити омогућено и тестирање на хепатитис Ц), ЗЈЗ Сремска Митровица (од 10 до 18 часова), ЗЈЗ Ужице (од 8 до 15 часова), ЗЈЗ Косовска Митровица (од 13 до 19 часова), ЗЈЗ Зрењанин (од 10 до 20 часова) и у ЗЈЗ Панчево (од 8 до 12 часова).
Током кампање биће организоване и бројне акције бесплатног саветовања и тестирања на ХИВ ван саветовалишта за ХИВ/АИДС у сарадњи института и завода за јавно здравље и удружења у Новом Саду, Крагујевцу, Чоки, Сенти, Сремској Митровици, Кикинди, Шапцу, Пожеги, Лесковцу, Рашки, Врњачкој Бањи и у другим местима, при чему ће резултати тестирања бити доступни за 30 минута.
Од почетка епидемије инфицирано 75 милиона људи
Епидемиолошка слика у свету и Србији ХИВ и даље представља главни јавноздравствени изазов у свету, при чему се процењује да је од почетка епидемије 75 милиона људи инфицирано ХИВ-ом, док је 32 милиона људи умрло од АИДС-а.
Према проценама Светске здравствене организације и УНАИДС-а у свету је крајем 2018. године скоро 38 милиона особа живело са ХИВ-ом, са процењеном преваленцијом од 0,8 одсто међу особама узраста од 15 до 49 година.
Процене указују да је 2018. године број особа новоинфицираних ХИВ-ом смањен за 40 одсто у односу на 1997. годину, док је умирање од АИДС-а смањено за 55 одсто у односу на 2004. годину.
Међутим, у последњих пет година се не региструје смањење нових ХИВ инфекција међу одраслима, а у неким регионима тај број расте. Спровођење успешних превентивних програма и повећање броја особа које знају свој ХИВ статус и на успешној су терапији треба да допринесе да до 2020. године буде мање од 500.000 особа новоинфицираних ХИВ-ом, што је скоро четири пута мање у односу на 2018. годину.
У Србији од почетка епидемије 1150 особа умрло од АИДС-а
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 20. новембром 2019. године, у Републици Србији је регистровано 4027 особа инфицираних ХИВ-ом, од којих су 2022 особе оболеле од АИДС-а, док је 1150 особа умрло од АИДС-а, а још 121 особа инфицирана ХИВ-ом је умрла од болести или стања која нису повезана са ХИВ инфекцијом.
Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан, 89 одсто свих случајева регистрованих током 2019. године, посебно незаштићеним аналним сексуалним односима међу мушкарцима.
Међу новодијагностикованим ХИВ позитивним особама у периоду од јануара до новембра 2019. године било је осам пута више мушкараца него жена.
Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је узраста 20 – 49 година .
Према званично доступним подацима у Србији тренутно живи 2756 особа којима је дијагностикована ХИВ инфекција, а процењује се да у нашој земљи још минимум 400 особа не зна да је инфицирано ХИВ-ом.
Знајући да ХИВ инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије ХИВ инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ.
Како се може и не може пренети ХИВ
Да се подсетимо како се ХИВ инфекција може пренети, а како не може.
ХИВ се преноси на следеће начине: сексуалним односом без заштите (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос), затим, са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења) и разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.
ХИВ се ретко може пренети на следеће начине: пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни… па у том случају дође до контакта „крв на крв“), при тетовирању, бушењу ушију, носа… (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима), приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која је инфицирана ХИВ-ом (бријач, четкица за зубе…).
ХИВ се не преноси: боравком у истој просторији, социјалним контактом као што је разговор, дружење, не преноси се додиром, као што су руковање и загрљај, кашљањем или кијањем, преко зноја или суза, пољупцем у образ, коришћењем истог купатила или тоалета, коришћењем исте чаше, шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана ХИВ-ом. Затим, коришћењем исте постељине или пешкира, контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу…), коришћењем истог базена или сауне, преко животиња или убодом инсеката (комараца, крпеља…) као ни конзумирањем хране коју је припремила ХИВ позитивна особа.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
