Pročitaj mi članakDa mu u dvorištu procveta ružičasta trešnja i pod prozorima umesto kadife stoji ikebana, neupućen bi za neobičnu kuću u podbrđu Zlatibora rekao - ovde stanuje Japanac.
Доживљај би тек био потпун кад би домаћин уместо косе којом згрће траву с крова у шаке узео катану, и мантил прашњав од пиљевине заменио самурајским кимоном.
– Ово је био мој дечачки сан, остварујем га полако, не журим, хоћу да буде све цакум-пакум, онако како сам замислио. Столар сам по струци, направио сам силне брвнаре, греде, рогове, па помислио – зашто и себи не бих начинио нешто. A то нешто видео сам као дете у једном јапанском филму – прича Милан Костадиновић (54) из села Шљивовица, градитељ и власник сигурно најнесвакидашњијег здања у овом крају.
Његова кућа наликује јапанским. На пространо приземље надовезује се упола мањи спрат, а на њега још тескобније поткровље. Све укупно неких 175 квадрата. На стрехама и крову у источњачки стил градње уплиће се келтски – ту је посадио траву, три етаже – три ливаде.
Нећу туристе
Кућа лепа, несвакидашња, око ње пространо етно-имање… Биће да ће некад туристи пожелети да ту дивоту у равном пољу крај реке изнајме.
– Aааааа, не! Дечачки сан не желим да издајем. Моја жеља, моја кућица, моја слободица – каже Шљивовац.
– Трава није декор, него изолација, најбоља могућа. Бусени су дебели 12 центиметара. Лети штите од врућина, зими греју унутрашњост куће. И ударе града више пута је издржала – објашњава Милан док коси траву на једној од стреха.
Кад је почео да гради, прича, пуно његових земљака је говорило да је луд. Много је више оних, углавном путника намерника, који застану у Шљивовици привучени изгледом куће да би се дивили његовом подухвату. Родитељи му не замерају на шта троши време и новац, али му спочитавају друго.
– Пребацују ми што нисам жењен, а већ сам у добрим годинама. Не знају да овде каткад преноћи покоја „самурајка“, али и то би им била слаба утеха – прича он.
У оном филму уз који је почео маштати, самурај је медитирао пред кућом уз коју се обрушава поток. Милану уз имање тече мирна Сушица, али то није то. Зато је решио да импровизује – из реке је извукао воду која ће му послужити као поток у предсобљу приземља преко кога ће мали мостови водити у собе. Украсиће га природним декором и настанити речне ракове.
Други спрат и поткровље, на које се засада може само мердевинама, још ће чекати ентеријер, јер се Шљивовац забавио двориштем. Е, ту већ доминира српски декор. Веште столарске руке начиниле су минијатурну реплику домаћинства у коме је рођен. Ту су кућа, амбар, млекар, бунар, воденица и штала. Има у дворишту и мало афричког – четири камерунске козе које се добро слажу са Милановим малим животињским царством – гускама, мачком, псом… Имао је и голубове, све док није навратио један златиборски јастреб. Ту је и пар патки – јапанских тркачица. Крај Сушице у његовим рибњацима праћакају се пастрмка, клен и кркуша.
– Ништа комерцијално, само за моју душу, желим да пецам у свом дворишту. Муче ме видре које из Сушице излазе на јефтин ручак, и лисице које се мотају око дворишта, али и њих ћу се решити. Да нисам градио рибњаке, унутрашњост куће би одавно била опремљена – каже Милан Костадиновић.
БОНУС ВИДЕО
Гости емисије „Дебата” били су председник Здраве Србије, Милан Стаматовић и председник Српског покрета Двери, Бошко Обрадовић. Тема емисије је био Преображенски проглас којим је озваничена будућу сарадња између ова две српске патриотске странке.
Током емисије г. Стаматовић, је причао о томе шта ће овај савез понудити бирачима на следећим локалним изборима у Београду и још у десет места, и како је Чајетина од сиромашне планинске општине израсла у једну од најбогатијих општина у Србији (00:18:00); док је г. Обрадовић говорио о могућој промени изборног система (уместо пропорцијалног већински систем) као и на који начин може да опозиција заштити опзиционе гласове од изборне крађе, односно да ли је могућ опозициони бојкот избора (00:26:00). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
