Pročitaj mi članak
У хладном Хагу на „врућој“ телефонској линији разговарамо са нашим чувеним адвокатом Томом Филом. Још је под утиском пресуде четворици бивших функционера Савезне Републике Југославије и Србије. Док чека повратак у Београд, покушава да „хладне главе“ среди утиске о чудним хашким пресудама.
– Протекла недеља је и крај моје каријере – каже Фила. – У Хаг сам дошао још 1995. године да браним Докмановића. Међу првим адвокатима сам дошао у Хаг и сада из њега заувек одлазим.
* После толико година одлазите са доста горчине у вашем гласу.
– Драго ми је што је барем мом клијенту Николи Шаиновићу смањена казна, тако да не одлазим баш потпуно тужан. Али, осећам се веома лоше, јер се по ко зна који пут показало да је овај суд направљен за одређене циљеве. Могу још једном слободно да кажем да је реч о антисрпском суду.
* И последњи случајеви говоре о врло чудним одлукама овог суда.
– Добар пример за то је случај генерала Перишића. Да му је којим случајем судило веће које је пресудило овој четворици, он би био осуђен. И обрнуто, да им је судило Перишићево веће, они би били ослобођени. Исти суд, а две сасвим супротстављене одлуке. Просто невероватно.
* Да ли је наша држава требало више да се посвети процесима у Хагу?
– Ја се борим за то још од времена Милошевића. Први пут је наша држава реаговала како треба када је Готовина био ослобођен. Ипак, држава може да искористи свој новонастали добар имиџ да издејствује у Уједињеним нацијама да наши осуђеници служе казне у Београду.
* Да се опет вратимо на завршетак ваше каријере. Да ли се она односи и на „домаћи терен“?
– У Београду сам последњи пут ушао у суд када сам успео да одбраним Борку Вучић. У суд више нећу улазити. Али као адвокат и даље ћу помагати људима уколико ми затраже помоћ или савет.
(Вечерње новости)
