Прочитај ми чланак

Технички прегледи: Бити или не бити

0

Актуелна дешавања око техничких прегледа возила све више личе на Хамлетове дилеме. "Хоће ли од 5. јула мој стари аутомобили проћи технички, да ли ми фали неки део, треба ли нешто додатно да платим, хоћу ли моћи да наставим да радим, нећете ви мене да преварите"... То су питања и констатације које су се наметале возачима, а додатно се узбуркале и недавним најавама да се мења део уредбе о издувним гасовима. Уз то, постављало се и питање колико ће самих техничких прегледа моћи да настави са радом.

Управо због набројаног, контактирали смо не само техничке прегледе, већ и удружења НАТЕП и УОТП да нам мало разјасне ствари.

Од 5. јула почиње се са строгом применом прописа који се тичу како услова које технички прегледи морају да испуне, тако и издувних гасова на возилима, где ће се мерити ниво дозвољених штетних честица које емитују. Треба рећи да су се издувни гасови на возилима мерили одвајкада, али сада ће сви стварно то морати и да раде, а у Правилнику су прописане и тачне вредности (погледајте на крају овог текста).

Није тајна да су се годинама уназад ови прегледи возила неретко завршавали преко везе, да нека возила нису ни видела технички преглед, али су уредно добијала папире као да јесу. Од 5. јула томе би требало да се стане на пут, првенствено због безбедности, а потом и због малверзација које су је директно угрожавале.

Блаже или строже

Међутим, велику пометњу међу власницима половних аутомобила унела је класификација возила и ниво штетних гасова који треба да испуне. По пропису, сва возила деле се на она која су први пут регистрована у Србији пре и после 1. марта 2014. године и на основу тога се одређује да ли треба да испуне блаже или строже услове који се односе на емисију издувних гасова.

Овакав начин поделе је у незахвалан положај ставио оне власнике који су своје аутомобиле (давно произведене и који фабрички немају уграђене делове битне за пречишћавање од штетних материја, попут ДПФ-а и/или катализатора) успели да увезу у Србију после 2014, а који би морали да испуне строже услове.

Таквих возила заправо нема много (олдтајмери, друга посебна возила), будући да после марта 2014, а због минималне Еуро 3 норме, у Србију нису могли ни да се увозе регуларни аутомобили без катализатора/ДПФ-а.

Тако да ако је неко Еуро 3 возило увезено у Србију после марта 2014, а нема неке делове за пречишћавање штетних материја, то може да значи да су ти делови са њега накнадно демонтирани.

Нажалост, то нису баш ретки случајеви. Дешавало се да се ови делови скидају и препродају, да власник возила нема новца за њихову поправку и реши да их уклони, да их неко украде и слично. Ипак, најгоре су прошли купци половњака са којих су катализатор/ДПФ уклоњени а да они тога нису били свесни у тренутку куповине, односно да нису те ствари проверавали.

Уколико нисте сигурни да ли ваше возило има ове делове, односно да ли би уопште требало да их има, питајте вашег мајстора. Већина бензинаца на нашим улицама данас би требало да има катализатор јер се они уграђују дуже од 30 година у возила. Изузетак су, наравно, олдтајмери, као и „југићи“ и друге старе „заставе“… О филтеру честица код дизелаша (ДПФ) прочитајте овде.

Шта би донела измена уредбе

Са друге стране, спорна уредба према којој би се при мерењу издувних гасова за критеријум узимао датим прве регистрације, како се чини, биће измењена. Медијима је речено да је циљ да да се за критеријум при мерењу издувних гасова на техничком прегледу у обзир не узима датум прве регистрације, већ година производње возила.

„То значи да би се посматрала општа граница норме која је важила када су та возила произведена“, каже за наш портал Влада Маринковић из Националне Асоцијације Техничких прегледа (НАТЕП).

Тако би се решио проблем да возило истог типа и исте године производње има другачији критеријум при мерењу и то само на основу тога да ли је први пут регистровано у Србији пре или после 1. марта 2014. године.

Међутим, то неће решити проблем оним власницима чији половњаци су неисправни или по фабричким спецификацијама треба да буду опремљени деловима за пречишћавање штетних гасова, а они их немају, због горепоменутих случајева.

Ко се највише буни

На неколико техничких прегледа у Београду, али и ван престонице, дали су нам прилично добар увид у ситуацију, па су истакли да се због нових прописа, у ствари, највише буне власници неодржаваних и неисправних аутомобила, који им „диме“ три пута више него што би требало, и који свакако не би прошли технички – не због закона, већ због тога што се распадају. Када им то службеници на техничком прегледу саопште, на то људи почну да се жале да немају пара да поправе возило. Какви ће бити издувни гасови зависи од стања у каквом је мотор, какво му је сагоревање, да ли је издувни систем негде оштећен…

Ипак, шта год да се деси са овим прописом, био измењен спорни датум или не, остаје да возила која су на овај или онај начин остала без поменутих делова и која су неисправна, неће моћи да прођу технички. Власници таквих аутомобила ће свакако морати у свој сервис пре прегледа, уколико желе да наставе да возе. Другим речима, власници исправних и одржаваних аутомобила немају разлога за бригу.

Колико ће техничких прегледа моћи да настави да ради

„У Србији тренутно постоји 1.200 техничких прегледа, од чега је 500 спремно за нове услове рада, али се очекује да ће их бити око 750-800. Такође, треба рећи да ће сви који предају захтев за отварање до 5. јула имати рок од 180 дана за проверу да ли испуњавају захтеве, што проверава МУП“, каже Маринковић из НАТЕП-а.

Он наводи и да је највећи проблем код нас то што су неки технички прегледи очекивали да до примене прописа заправо неће доћи, да ће се то још одлагати. Такође истиче и да огромна већина њих заправо испуњава услове, тј. да нема превише оних који у протеклих 10 година нису обновили опрему за рад.

„Реч је о условима који се по европским стандардима везују за давну 2010. годину. У актуелном закону је 2018. године наведено све ово што ће се од сада строго примењивати, што значи да су технички прегледи имали три године да се прилагоде“ – наводи наш саговорник.

Ти стандарди се односе како на опрему за рад (ваљци и друга мерна опрема…), тако и на сам објекат у смислу одвојених просторија за клијенте и радни простор за контролоре, као и паркинг за возила итд.

На наше питање да ли ће најављених 750-800 техничких прегледа који ће бити оперативни, бити довољно да се у Србији неометано обавља ова делатност, Маринковић каже да ће се то све брзо прилагодити.

„У Србији имамо 2,2 милиона регистрованих возила, 15% од тог броја су аутобуси, камиони, ауто-школе, таксији и друга возила која на технички преглед иду два пута годишње. Када се у обзир узме број возила који дневно могу да се провере на једној линији техничких прегледа, долазимо до тога да је за неометан рад у Србији потребно 1.000 техничких прегледа, али то ће се убрзо решити и само тржиште ће реаговати брже ако буде било потребе за тим“.

Исто сматра и Трифун Стојановић из Удружења оснивача техничких прегледа (УОТП), који каже да се у наредном периоду свакако очекује прилагођавање када је реч о техничким прегледима, али да не очекују велике проблеме.

Које су граничне вредности при мерењу издувних гасова возила на бензин, дизел или комбиновано погонско гориво, наведено је у Правилнику о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за возила у саобраћају на путевима, који је због поделе возила на пре и после 1. марта 2014. (у овој верзији), тренутно у фази измене.

У Члану 82, између осталог, стоји:

На моторним возилима, која испуњавају услове прописане нормом најмање „ЕУРО 3“, мора постојати исправан систем за упозоравање на неисправност опреме за регулисање аеро загађења (ОБД).
Састав издувних гасова код моторних возила, осим врсте Т, Л и Ц, мора одговарати следећим нормативима, и то:
1) за возила са мотором са активним паљењем смеше (ОТО мотори):

(1) возила која су први пут регистрована у Републици Србији до 1. марта 2014. године морају имати мање од 4,5% вол. угљенмоноксида (ЦО), при броју обртаја мотора на празном ходу мотора на радној температури,

(2) возила са карбуратором која су први пут регистрована у Републици Србији након 1. марта 2014. године морају имати мање од 3,5% вол. угљенмоноксида (ЦО), при броју обртаја мотора на празном ходу мотора на радној температури,

(3) возила са електронском регулацијом смеше која су први пут регистрована у Републици Србији након 1. марта 2014. године, на радној температури морају задовољавати од произвођача прописане вредности угљенмоноксида и коефицијент вишка ваздуха (λ) при прописаном броју обртаја у празном ходу, као и вредности при прописаном повишеном броју обртаја мотора. Декларисане вредности хидрокатбоната, угљендиоксида и кисеоника указују на стање мотора и система за одвођење издувних гасова.

Ако подаци произвођача нису познати, садржај угљенмоноксида (ЦО) и вредност коефицијента вишка ваздуха (λ) у празном ходу и при постигнутој радној температури мотора мора бити ЦО ≤ 0,3%, а при најмање 2000 обртаја и при постигнутој радној температури мотора мора бити ЦО ≤ 0,2%.
Коефицијент вишка ваздуха (λ) мора да буде у опсегу 0,97 до 1,03;

2) возила са мотором са компресионим паљењем (дизел), након што је мотор постигао радну температуру прописану од стране произвођача возила, не смеју имати средњи коефицијент апсорпције светлости издувног гаса већи од вредности прописане од стране произвођача и декларисане према једнообразним техничким условима. Ако подаци произвођача возила нису познати, тада за:

(1) возила снаге до 73,5 кW, вредност апсорпције светлости не сме бити већа од 3,22 м-1,

(2) возила снаге преко 73,5 кW, вредност апсорпције светлости не сме бити већа од 2,44 м-1,

(3) за возила која су први пут регистрована у Републици Србији након 1. марта 2014. године, вредност средње апсорпције светлости не сме бити већа од 1,5 м-1.

Средњи коефицијент апсорпције светлости издувног гаса израчунава се као средња вредност најмање три мерења вредности коефицијента апсорпције светлости методом слободног убрзања до највећег дозвољеног броја обртаја.

Возила која за погон користе више врста горива, морају при коришћењу сваке врсте горива задовољити напред наведене вредности.

Возила која за погон користе комбинацију горива (на пример основно гориво дизел и гасно гориво истовремено), морају задовољити критеријуме вредности емисије издувних гасова за основно гориво.
Изузетно од става 3. тачка 2) овог члана, за возила која су произведена, односно први пут регистрована пре 1. јануара 1980. године, коефицијент апсорбције светлости може да износи највише 3,52 м-1.