Прочитај ми чланак
Плагирање дипломских, мастер и докторских радова годинама је у Србији тема медија који су таргетирали низ политичара лажних академаца. Протеклих дана о том проблему коначно је проговорила и Српска академија наука и уметности.
Академик Душан Теодоровић, који је „под професионалном одговорношћу“ документовао део преписаних докторских дисертација, међу њима и ону градоначелника Београда Синише Малог и председника општине Нови Београд Александра Шапића, указао је да плагирани докторати треба да буду поништени.
– Једна од мера може да буде и одузимање акредитације факултету где је брањен плагијат – казао је овај академик на округлом столу САНУ „Кодекс професионалне етике. Какав је и да ли га поштујемо“.
Пре примера које је навео, јавност је узбуркала сумњива диплома и мастер звање шефа државе Томислава Николића на новосадском Факултету за менаџмент. Николићев саветник за привреду Предраг Микић уписао је једну вишу школу у Лесковцу, пребацио се на другу и за годину дао 20 испита, а у биографији му пише дипломирани економиста. Међу сумњивима је и докторат министра полиције Небојше Стефановића на Мегатренду за који је и поред доказа о плагијату, комисија установила да није преписан.
Прање диплома
Професор Бранко Гардашевић открио је аферу због које је Министарство просвете поништило неколико стотина индекса Више тренерске школе. Одбор за професионалну етику БУ три године не решава случајеве плагијата које је пријавио, а у току је реизбор професора на чије је прекршаје указао. Бивши декан борског Техничког факултета Живан Живковић је казао да су седишта одељења неких факултета неакредитована, а да се нека налазе и у основним школама и на аутобуским станицама.
– Са таквих факултета долазе на борски Технички на мастер и докторске студије, да би опрали своје дипломе – казао је др Живковић.
Професор београдског Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић, који је својевремено духовито приметио да се јавност пита где су школски другови Николића и Шапића, каже за „Вести“ да је овакав предлог очекивао од иновативнијих институција, а не од САНУ као оправдано конзервативне.
– Рок за решавање тог проблема је неоправдано дуг. Чекање је вероватно производ политизације институција, па бирају неутралан моменат за деловање – објашњава Стојиљковић једну врсту лоботомије српских институција које нису реаговале на академска знања са „факултета на утрини“.
Ректор Београдског универзитета Владимир Бумбаширевић најавио је да ће у априлу бити усвојен нови кодекс професионалне етике, као и правилници којим се подижу критеријуми докторских студија и санкционише академско непоштење.
Следимо Европу
– Ако желимо у ЕУ, морамо да се угледамо на праксу у европским академским институцијама, где расте одлучност да се томе стане на пут употребом софтвера који откривају фалсификате – казао је Теодоровић. Он је као примере, између осталих, навео поништавање докторских дисертација потпредседнице Европског парламента Силване Кох-Мерин о немачког министра одбране Карла Теодора Гутенберга.
– Ако и дође до измена у тој области, питање је да ли ће погодити оне који су већ куповали дипломе. Не верујем да ће се то радити ретроактивно, али сматрам да је онима који су сумњиво стекли дипломе и докторате довољно јавно бламирање којем су изложени – закључио је Стојиљковић.
Vesti-online.com
