Прочитај ми чланак
На насипима се могло чути да овако није било од 1999. Од тада народ није био овако уједињен и одлучан да се одбрани.
Лепа Србија и лепо српство показали су лице у несрећи која је задесила пола земље. На десетине хиљада, махом млађих људи, ишло је широм земље од Шапца, Шамца, и Бањалуке до Костолца, Ћуприје и Јагодине, не би ли помогли онима који су изгубили имање а понеки и комшије и чланове породице. Дошли су људи из Штрпца, са југа Космета и из Котора, из Лесковца, Ниша, Суботице.
Река људи одлазила је у прихватне центре у Шимицама и на сајму, као и у локалне испоставе Црвеног крста, и испред великих супермаркета како би оставили помоћ за децу, за старе, младе и остале који су остали без крова над главом. Ова река помоћи и милосрђа ишла је насупрот поплави и дала нам наду да можемо учинити много тога.
На насипима се могло чути да овако није било од 1999. Од тада народ није био овако уједињен и одлучан да се одбрани. Људи на насипима у Сремској Митровици, Баричу, Лазаревцу и другде осетили су да раде нешто корисно и добро. Дух заједништва и узајамне помоћи који се раширио може нам помоћи да урадимо велике ствари. У невољи се познало да има и ко и да има воље. Само још да се то одржи и искористи на опште добро.
(Слободан Јанковић за Двери Српске)
