Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Процес поделе имовине бивше Југославије, после вишемесечног застоја, требало би да буде откочен у септембру. Тада у Сарајеву треба да се окупе представници бивших република СФРЈ, а на столу ће их сачекати сва отворена питања.
Како каже Оливер Антић, представник Србије у Мешовитом комитету за питања сукцесије, ово тело ће на састанку у Сарајеву, осим поделе дипломатско-конзуларне имовине некадашње Југославије, разматрати и проблем некретнина у приватном и у власништву фирми из Србије.
– Највише нерашчишћених ствари, практично, имамо са Хрватском, која и даље споро враћа имовину српским држављанима и фирмама – напомиње Антић, и објашњава да проблеме имају и неки српски градови, попут Новог Сада, који потражују одмаралишта на хрватском приморју.
На листи предузећа са највећом имовином у Хрватској су „Генекс“ (37 станова и неколико хотела и одмаралишта), „Железнице Србије“, НИС (више од 30 бензинских пумпи, одмаралишта и удео у „Јадранском нафтоводу“), „Тигар“, „Путник“, „Центротекстил“, ЕИ Ниш, „Инекс“, „Утва“, „Симпо“…
И док Хрватски фонд за приватизацију тврди да је пописано 319 објеката на која фирме из Србије полажу право, од чега је 158 продато, 30 додељено на коришћење, за 40 зграда се воде спорови, а 91 објекат је слободан, у Дирекцији за имовину Републике Србије, истичу да фирме из Србије имају више од 400 објеката у Хрватској. Томе треба додати и најмање 65.000 кућа и станова чији су власници физичка лица.
Антић каже да би на састанку у Сарајеву требало да се разматра и судбина такозване Павелићеве виле, односно некадашње резиденције југословенских и српских дипломата у Риму. Љубљана још није одговорила на понуду Београда да уместо ове зграде, у процесу сукцесије узме неку другу некретнину у српској или италијанској престоници.
Наиме, вилу у Риму, Бенито Мусолини је поклонио НДХ и Анти Павелићу, а зграда и земљиште су касније, на основу репарација за жртве у Другом светском рату, припали тадашњој Југославији.
ПОВРАТАК НА СТАЊЕ ИЗ 1990.
Према споразуму о сукцесији, све државе дужне су да врате имовину коју су грађани и предузећа имала на дан 31. децембра 1990, а тамо где то није могуће, да обезбеде адекватну надокнаду. Антић каже да Хрватска, али и још неке бивше југословенске републике, не поштују тај принцип, упркос чињеници да је хрватски Сабор, у јуну 2004. године, ратификовао Споразум о сукцесији.
