Прочитај ми чланак
Споменик „Птица сломљених крила” подигнут је да се ода почаст невино страдалима током одмазде нове, партизанске власти 1944/1945. године, али су се на списку нашла и имена осумњичених за ратне злочине над цивилима
Суботица – Пуне две године Анђелка Грубешић покушава да нађе правду за свог оца Спасоја Нинковића и сестру Бојку који су убијени 1941. године. Мађарски окупаторски војници, по уласку у село Хајдуково, надомак Суботице, убили су Спасоја и тада осамнаестогодишњу Бојку, након што им је Иштван Лодри рекао да је Анђелкин отац четник, а да Бојка у коси има бомбе.
Због овог злочина Окружни суд у Суботици осудио је 27. децембра 1945. године Иштвана Торока, званог Иштван (Пишта) Лодри, на казну затвора од 15 година и на пет година лишавања политичких и грађанских права. Анђелка Грубешић не зна како је дошло до тога да Иштван Лодри буде стрељан након Другог светског рата, али сматра да његовом имену није место на споменику „Птица сломљених крила“ који је 1994. године подигнут на Сенћанском гробљу у Суботици, на простору где је 1944. и 1945. године нова власт стрељала оне које је сматрала сарадницима окупатора.
Током одмазде над неистомишљеницима страдао је и велики број невиних и овај споменик је требало да буде одавање поште њима. Међутим, међу именима оних који су наведени на споменику, а чија би невиност могла да се подведе под сумњу, налази се и Иштван Лодри, као и озлоглашена браћа Пелхе која су на северном приградском насељу Келебија били чувени по зулуму који су спроводили 1941. године, по уласку окупаторске мађарске војске. Оправданом потребом да се подигне споменик и ода почаст онима који су невино страдали, ипак је направљена нова неправда јер су се, по свему судећи, међу невинима нашла имена и оних који су починили злочине.
– У последње две године обратила сам се свим нивоима власти у држави, свим релевантним политичким партијама и одговоре нисам добила ни од кога. Једино су ме из кабинета председника државе Томислава Николића упутили да овај проблем решим са градским руководством. Обратила сам се и Министарству правде и министру, два пута сам писала претходном градоначелнику Саши Вучинићу, и садашњем Модесту Дулићу, обраћала сам се Савезу војвођанских Мађара, ДС-у, ДСС-у, Демократској партији војвођанских Мађара, Бојану Пајтићу, председнику Владе Војводине, републичким посланицима Балинту Пастору и Ласлу Варги – набраја Анђелка Грубешић.
Отац и сестра убијени су пред њеним очима док су ишли сеоским колима до суседног места Чантавир, где је Спасоје Нинковић по уласку окупатора хтео да склони своје три ћерке. Анђелка сматра да је за злочин који се одиграо пред њеним очима искључиви кривац Иштван Лодри који је позвао војнике који су били у околини. Мађарска држава је Анђелки и њеним преживелим сестрама исплатила тада хиљаду немачких марака за убиство оца и упола мању своту за страдање сестре Бојке.
Два скупа
Одржавање помена код споменика „Птица сломљених крила“ одржано је у 15 часова, а пре тога у 12 часова чланови удружења „Равница“ одржали су протест којем је присуствовала и Анђелка Грубешић.
Уместо покушаја да се исправи неправда, код споменика „Птица сломљених крила“ сваког 2. новембра на католички празник Дан мртвих, претходних година локална власт излазила је на ово место да ода почаст жртвама. Ове године, како је најављено, венце полажу Иштван Пастор, председник Скупштине Војводине, и Ана Томанова Маканова, чланица покрајинске владе.
Мађарска и српска страна на државном нивоу формирале су мешовиту комисију која треба да утврди злочине који су се догодили у Војводини 1944. и 1945. године. Анђелка Грубешић две године покушава да исправи неправду и тражи да се са списка имена невино страдалих избрише име човека који је допринео убиству чланова њене породице. За сада је усамљена у тој борби.
(Политика)
————————————————————————————————————————-
Доста са давањем почасти фашистима!
У децембру 2011. године реаговали смо у јавности на тужну чињеницу да се на споменику „Птица сломљених крила“ на Сенћанском гробљу налазе овековечена и имена фашистичких злочинаца из времена окупације.
Тада смо упутили захтев Градоначелнику, Управи Града, Скупштини града и свим градским функционерима да престану са одавањем почасти и полагањем венаца на спорном споменику и да предузму кораке да се формира непристрасна и стручна државна или градска комисија која би утврдила која имена морају бити уклоњена са споменика како би он престао да буде увредљив за српски народ и све друге невине жртве фашизма и нацизма на овим просторима, јер је групација људи која је дала себи за право да постави тај споменик 1994. године била једнонационална и окупљена око личности Јожефа Касе.
„Градски оци“ се нису удостојили да нам писмено одговоре али се из обраћања председника Скупштине града господина Славка Параћа у „Суботичким новинама“ који је изјавио да се градски функционери клањају само невиним жртвама и њих имају на уму када одлазе на тај помен, може закључити да ће Град Суботица са таквом праксом наставити и у будуће.
Такав резон, да се може зажмурити и замислити да су на том споменику само имена невиних људи је за нас увредљив и бесмислен. Колико год се господин Параћ и остали представници Града трудили да мисле само о невинима и да умире своју савест када се са пијететом благо наклоне пред спомеником, неће моћи испред својих очију да сакрију јасно написана имена:
Иштвана Челеа, који је убио на кућном прагу комшије, Тодора Палића и Стојана Грбића из Хајдукова
Иштвана Лодрија, који је по живом сведочењу госпође Анђелке Грубешић, директно и непосредно навео Хортијеве војнике да убију на њене очи, њеног оца Спасоја и сестру Бојку
Иштвана и Јаноша Пелхеа, који су по сведочењу госпође Крнајски са Келебије, лично убили њеног оца Стевана и стрица Лазу, заједно са још преко двадесеторо Срба и Буњеваца
Дакле ово су несумњиво имена злочинаца и пред њима градска власт нема право да окреће главу и замишља невине жртве. Имена невиних на овом споменику ће бити укаљана и унижена докле год поред њих буду и имена злочинаца.
Да би спречили вређање жртава фашизма и њихових још потомака, као и вређање свих оних невиних чија су имена на том споменику, апелујемо још једном, немојте слати никакве делегације Града на помен 2. новембра, ове нити будућих година. То ћемо сматрати гестом добре воље, а још очекујемо од Града да покрене једну непристрасну и стручну истрагу о свим спорним питањима везаним за споменик. Ту мислимо на сам начин његовог настанка и постављања, на имена која су истакнута, на правна и етичка питања која су јасно предочена јавности преко „Суботичких новина“ и интернет сајта subotica.com.
Ако се оглушите о овај позив јавно обећавамо пред грађанима да ћемо ми из Покрета Двери-ЗА живот Србије организовати 2. новембра ове године најшири могући миран, грађански протест на месту одржавања помена. Ове године навршила се 70. годишњица Бачке рације у којој је убијено 12.000 невиних Срба, Јевреја и Рома и неприхватљиво је да се власт једног великог града немарно и увредљиво односи према тако страшним жртвама.
Суботица, 26.01.2012
(Двери)
