Прочитај ми чланакСрбија потписница међународних конвенција о забрани смртне казне, да не постоји доказ да би то спречило насиље, те да би алтернатива могла да буде доживотна робија.
Последњих дана грађани Србије огорчени су због језивог случаја силовања и убиства трогодишње Aнђелине Стефановић из места Вратарница код Зајечара, због чега све чешће помињу, и као решење за починиоца злочина Владицу Рајковића (28) предлажу смртну казну.
Међутим, правници, психијатри и лекари кажу да таква казна нема превентивни ефекат и да се на насиље не сме одговарати агресијом. Они истичу да је Србија потписница међународних конвенција о забрани смртне казне, да не постоји доказ да би то спречило насиље, те да би алтернатива могла да буде доживотна робија.
Професор Правног факултета Милан Шкулић каже да је потписивање петиције за увођење смртне казне починиоцима најтежих кривичних дела, посебно када су у питању деца, људска реакција, али да је тако нешто немогуће из формално правних разлога.
– Србија је чланица Савета Европе, а све државе које су у том систему немају смртну казну као кривичну санкцију – рекао је Шкулић и додао да не треба ни прецењивати значај смртне казне у превентивном смислу.
Како каже, у време када је она постојала у Србији било је тешких кривичних дела, док и у земљама које данас имају такву казну постоје тешка кривична дела почињена према деци.
– Починиоци никада не размишљају о казни која би требала да уследи, већ се плаше могућности да буду откривени и да дело буде доказано – рекао је Шкулић и додао да би алтернатива смртној казни била казна доживотног затвора, да је постојала иницијатива да се она уведе, али да се од тога одустало.
Шкулић сматра да је доживотна казна затвора адекватнија за неке врсте кривичних дела од постојеће која предвиђа максималну казну затвора од 40 година, те да она највише личи на нешто што је некада била смртна казна.
– Лично мислим да је она у основи и хуманија за починиоца кривичног дела, јер ономе ко проведе деценије у затвору врло често је живот тежи и компликованији на слободи, ако су у позној старости, болесни. Њима је адекватнија доживотна казна него казна од 40 година – каже Шкулић.
Он сматра да је држава од тога одустала из страха да не делује претерано репресивно иако, како каже, такве казне имају Француска, Немачка, Aустрија, те да он не види проблем зашто не би и Србија.
Правна саветница у Јуком-у Милена Васић објашњава да би Србија, уколико би желела да поново уведе смртну казну, морала да мења Устав, будући да у највишем правном акту постоји одредба у којој је Србија држава без смртне казне.
Она је подсетила да је смртна казна у Србији укинута 2002. а последњи пут је извршена 1992.
Васић наводи да земље које су задржале ту кривично-правну институцију, попут појединих држава СAД, Кине, Јапана, Саудијске Aрабије, Сингапура, не располажу статистичким подацима да смртна казна на било који начин утиче на стопу смањења криминалитета, без обзира на то о којим кривичним делима се ради.
То значи, додала је, да не постоји доказ да ће смртна казна на било који начин побољшати ситуацију у друштву и бити превенција насиљу.
– С друге стране, ви смртном казном ризикујете да осудите и убијете некога ко је можда невин, јер знамо да ниједан правосудни систем није савршен и да врло лако може доћи до грешке – рекла је Васић.
Указала је да се одговори на насиље у друштву могу тражити и у другим наукама, попут социологије, психологије, антропологије, а не нужно у правној репресији.
Директорка болнице “Лаза Лазаревић”, неуропсихијатар Славица Ђукић Дејановић, каже да одговор на агресију никако не сме бити агресија, јер то рађа само нову агресију.
– Идеја о томе да се врати смртна казна потпуно је супротности ономе што треба чинити, а то је превентивно деловање, а не враћање примитивизму – рекла је Ђукић Дејановић.
Лекар и бивши посланик Душан Милисављевић, који је пре две године је у скупштинску процедуру упутио Предлог измена Кривичног законика, сматра да они који почине злочин над децом треба да добију максималне затворске казне.
Залаже се и за обавезан регистар и јавно објављивање педофила, као и за забрану њиховог присуства у близини вртића и школа.
Милисављевић је раније предложио да се у закон уведе медицински третман за педофиле и силоватеље повратнике, који би се огледао у увођењу андрогених блокада, као и додатно увођење психијатријског третмана.
За доживотну казну за све оне који детету одузму живот залаже се отац убијене девојчице Тијане Јурић, Игор Јурић, који је основао и фондацију с циљем да се едукацијама и иницијативама допринесе већој безбедности деце и младих.
Он је на свом Фејсбук профилу написао да се трагедије понављају јер се злочинци не плаше и имају простор да остваре своје гнусне намере, а да им онда српски затвор са хотелским условима дође као награда.
– Имали смо снагу за Тијанин и Маријин закон, морамо имати снагу у инсистирању да регистар педофила буде попуњен и јаван, и за оно најважније – да се убиство казни доживотном робијом. Знам да ће многи рећи да доживотна робија није довољна и да је чак и смртна казна блага за овакве злочине и наравно да се као отац жртве слажем са вама, али ово је тренутно са правне стране једино што можемо и морамо… За почетак – навео је Јурић.
