Pročitaj mi članak
Емигранти из Сирије, Пакистана, Бангладеша, екстремисти који шверцују оружје и дрогу, али и вукови и медведи само су неки од изазова с којима се сусрећу наши војници из базе „Цворе“ на тромеђи Србије, Македоније и Косова, најјужније у Копненој зони безбедности.
База „Цворе“, најјужнија и најзначајнија у Копненој зони безбедности, у албанском је селу Лезбалија, 16 километара од Прешева.
На 918 метара од ње, на запад пуца поглед на Косово, а на југу је Македонија и села Лојане и Ваксинце, позната по албанским ектремистима, кроз која до Србије воде путеви оружја и дроге, али и наде за емигранте.
Војска довела пут, струју, воду…
Тик уз базу „Цворе“ је кућа пензионисаног библиотекара Османа Сулејманија. Он и синови Насер, Хаки и Шабан имају 17 чланова домаћинства.
– Како смо живели? Никако док нису дошли војска, пут, струја, вода. Моја фамилија сада има фарму са 27 грла стоке, пољопривредне машине, пластенике, живимо од продаје млека, сира, кромпира, пасуља – каже нам на испраћају из Лезбалије Насер Сулејмани.
Асфалтним путем за Гњилане, а потом макадамом који је Војска правила, из Прешева се до базе стиже за пола сата. За то време потпуковник Горан Станковић, шеф Канцеларије за цивилно-војну сарадњу у 4. бригади, којом командује бригадни генерал Зоран Лубура и референт за односе с јавношћу поручник Милан Филиповић, причају до детаља.
Од Прешева до Врања, административна линија с Косовом дуга је 117 километара. Уз њу је пет километара широк појас Копнене зоне. Ту је 11 база, а део њих је у саставу батаљона којим командује мајор Милорад Петронијевић.
– „Цворе“ је аутономна база која има своју струју, воду, огрев, покретну апотеку, возила за брзо реаговање – све што је потребно за изолован живот до 22 дана. Сами печемо хлеб и припремамо храну, а на професионалном плану реализујемо најсложеније задатке – прича мајор Петронијевић.
Он је из Београда, где су му супруга Ана и син Петар, дошао да брине о безбедности становника ровитог југа Србије.
– Војник сам од 14. године, а потичем из војне породице. Овде сам од 2005, а за све што сам после постигао велики кривац је доскорашњи командант 4. бригаде, генерал-мајор Милосав Симовић – каже Петронијевић.
Војници кажу да су у селу и бази чести гости вукови, а са Шаре залутају и медведи.
Командант базе, потпоручник из Лесковца Владимир Стефановић наређује јединици чешљање терена. Пас Ирчи и његов водич су на челу.
– Захтевне и сложене задатке обављамо патролама, осматрачницама и заседама. До сада смо више пута спречили илегалне преласке појединаца и група – каже Стефановић.
Потпоручник нас упознаје са Иваном Стојановић (30) из Врања. Она је менаџер по образовању, репрезентативка у каратеу, мајка две девојчице, а војник од 2011. Ту је и десетар Игор Тасић из Нерадовца код Врања, који је послужилац на далекометној пушци „црна стрела“. Он се 9. новембра жени, а Ивана ускоро иде на Европски карате шампионат.
Стално на опрезу пошто чувају једно од најосетљивјих подручја
(Блиц)
