Pročitaj mi članakJoš pred izbore 17. decembra prošle godine sam javno pisao i govorio o tome da je Vučić svesno ostavio deo lokalnih samouprava kako bi imao kampanju i tokom prve polovine 2024. jer mu je potrebno pokriće za svojevrsni politički blickrig koji mora da obavi. Iz istog razloga je ponovio i izbore za Grad Beograd iako je mogao da sastavi većinu, ali bez glavnog grada lokalni izbori ne bi bili prvorazredno političko pitanje.
У недељу другог јуна, Вучић ће добити више од педесет процената гласова на свим изборима, а најубедљивију победу ће постићи у Београду у којем ће имати око 55%, док ће прва наредна листа имати 15%. На овај начин ће макар привремено добити легитимитет и неку врсту потврде народа како ето он није ништа крив и да се сам самцит бори против светске неправде.
Нажалост, део парламентарне опозиције као и неке угледне личности су по мом дубоком уверењу направиле фаталну грешку што су учешћем на оваквим изборима омогућили и међународни легитимитет режиму. Посебно је велики проблем то што се ови избори одржавају паралелно са европским (зато су и заказани за други јун) и што ће бити доказ да у Србији нема политичке снаге за промене и то ће бити сигнал за нову администрацију у ЕУ да барем за неко време ни не покушавају да смање ниво односа са актуелним режимом.
Тужна ће бити слика да Орбан у Мађарској пада на око 40% (можда и који проценат ниже) јер је добио јаког конкурента (Петар Мађар) који му је већ преузео део гласача, док Вучић још појачава резултат и са 39% у Београду за шест месеци долази на 55%. При томе, наравно да су проценти одраз не појачане популарности власти већ смањеног поверења у ову и овакву опозицију.
Но, у први мах нико неће правити неке дубинске анализе већ ће утисак бити да је Србија у безнадежном стању као једна од последњих талаца тзв. хибридних режима чија је главна одлика да имају фасаду демократије док су у суштини потпуно диктаторски.
Међутим, ипак су избори другог јуна Вучићева лабудова песма, а и последњи круг који на овакав начин трче напредњаци. Међународна ситуација се усложњава, а кулминацију ће доживети на америчким председничким изборима. Како год да се они заврше биће експлозија, а рикошети ће да лете на све стране.
Оно што већ сада долази у регион Западног Балкана јесте све очигледнији удар на криминалну хоботницу која држи у заробљеништву све државе, а као таоце свих 18 милиона грађана који овде живе. Пример Црне Горе је ту најсликовитији имајући у виду да је досадашњи лидер ове државе, Мило Ђукановић био главни регионални координатор и да се преко њега лично доста тога одвијало.
Рецимо, улазак Русије, Кине и Уједињених Арапских Емирата на овдашње тржиште је директна Милова заслуга, али у новом односу снага у свету му је то постала својеврсна омча о врату. Политички Запад је увидео да подржавање хибридних режима иако по њих даје бенефите, почиње да прави све више штете.
Рецимо, Немачка је дуго подржавала Орбана и Вучића јер су добијали велике бенефите за своју индустрију. Међутим, истим каналима је сада дошла Кина која планира да заокружи причу око производње електроаутомобила и пратећих компонети и да на тај начин буквално потопи европску аутоиндустрију.
Такође, Кинези све више преузимају европски понос, а то је зелена енергетска транзиција. Због свега тога ће на Западном Балкану све важнију улогу да има Еуропол који ће сећи главне полуге свих режима, а то је организовани криминал. Посебно ће рад бити активан уколико победи Трамп па регион крене њему у загрљај, а што Вучић предајом зграде Генералштаба његовом зету већ јасно показује да ће да ради.
Оно што је пак кључно је коначно се добро припремити за тај период који је пред нама. Први корак ће се десити већ другог јуна увече када Вучић буде прочитао изборне резултате. Јавност ће јасно видети потпуни слом ионако слабе опозиције што ће бити сигнал да се мора правити нова опозициона реалност. Лично мислим да је тај слом благотворан јер смо до сада имали привид да опозиција постоји, а од трећег ујутру ћемо бити у обавези да је од нуле градимо.
У том погледу је јако важно да грађани изађу што масовније на локалне изборе и дају подршку искључиво аутентичним групама грађана којих има свугде сем у Београду. Људи попут Перице Попића из Апатина, Предрага Белића из Алибунара, Данила Лукића из Пландишта, Ђоке Ћурчина из Титела, Мише Бачулова из Новог Сада, Ивана Ћаловића из Чачка и бројних других широм Србије биће темељ те преко потребне нове опозиционе реалности.
А да би се режим коначно победио, не може се борити тако што се пристане на његова правила и место и време које он одреди. Наредни окршај ће бити онда када Вучић не буде спреман и на теми која га једино може уздрмати, а то је његова умешаност у балкански криминални картел.
Небојша Богдановић: Ево зашто је Вучић данас у Нишу – опозиција побеђује… ВИДЕОhttps://t.co/wrM224j2gv
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 30, 2024
