Pročitaj mi članak

STATUS HRVATA O KOJEM BRUJI BALKAN: U Hrvatskoj su najmanji problem Srbi..

0

Verbalni sukobi na društvenim mrežama između Hrvata i Srba, ali i političke, ulične, medijske prepirke zbog svih dešavanja u prošlosti, uništile su sreću koju su doneli igrači Hrvatske uspehom na Svetskom prvenstvu u fudbalu, smatra Marin Bukvić iz Hrvatske. Iz Amerike gde se nalazi, Marin je objavio status na Fejsbuku, u kojim je jasno izneo svoje mišljenje.

Његов текст преносимо у целости:

„Готово је. Уморан сам. Тужан. Од глупости и мржње. Од силовања прошлости и потрошених тема. Невиних умова. Усуди се…

Ходао сам пре неки дан Холивудом, вртео Фејсбук и био тужан јер нисам код куће да поделим заједништво и понос. Пожелео сам заменити обећани континент својим домом. Око мене су људи из целог света задивљено изговарали име малене земље која је постала велика. Ујединила се. Хрватска се ујединила. Привидно је постало неважно ко има пимпек, мачкицу, ко је стрејт или геј, Србин или Жидов. Био сам сигуран да ћемо ово велико ватрено сребро оставити неупрљаним. Барем накратко се волети. Прекратко. До тренутка када од историјског успеха нису постали важнији политичари, туђи певачки укус и вера. Змије су почеле сиктати. Био је то почетак краја. Прошли су дани поноса, а дошли дана тровања. Усуди се остати достојанствен!

Доста је. Разболео сам се. Од свакојаких осуда, исмејавања другачијих, национализма, великих Хрвата, Срба, четника, партизана, усташа, левих и десних. Разболео сам се од слављења идеологија које више не постоје. Од људи и њихових невиних умова. Ипак смо изгубили битку. Ону моралну. Људску. Читам неписмене коментаре и грозим се. Они који се не слажу с нама, они су издајници, четничке курве, мрзитељи свега хрватског. Немате образа, појединци. Мањи је од лопте која нас је прославила у свету. Фокус је требао остати на чињеници да смо од 207 репрезентација света, друга. ДРУГА. Д-Р-У-Г-А. Усуди се бити поносан!


На Фејсбукове квадратиће поноса одједном су пале сене излизаних тема. Никада нећемо схватити. У Хрватској су најмањи проблем Срби, четници, партизани, педери и избеглице. Проблем су они који нас краду док се ми надје*авамо глупим темама које њих забављају. На шта би нам земља личила да енергију коју користимо за вербалне проливе усмеримо на здраворазумске теме које ће нам донети боље сутра? Сами себи смо највећи непријатељи. Јед(б)емо сами себе. Зар је стварно постало друштвено прихватљиво проклети некоме маму јер (не)слуша Томпсона или (не)подржава загрљаје и сузе председнице? Усуди се одупрети!

Док седим и ово пишем, влог о путовању у Србију на мом јутјуб каналу који сам снимао прелази 115.000 прегледа. Видео о венчању Хрвата и Српкиње постао је ратни фронт за клање. И док сам ја говорио о љубави, други су ми у коментарима бројали крвна зрнца и усудили се ући у вагину жене која ме родила. Опрости им мама, они никада неће схватити шта је то љубав. Усуди се разумети!

И у тренуцима док се у земљи и даље расправља ко је где био ‘91, а Ватрени падају у заборав, у свет је пуштена светска премијера филма Мамма Миа који је сниман на нашим острвима. Гледао сам га синоћ, дивио се лепотама малог раја и размишљао како ће бити најбоље место на свету када се људи репрограмирају на програм „Будућност“. Но зашто говорити о томе да су светски биоскопи пуна кадрова из Хрватске када још није исцрпљена тема НДХ? Усуди се кренути даље!

Статус ове Хрватице изазвао је НЕВИЂЕНУ БУРУ: Девојке, не дозволите да будете НЕЧИЈА СПРДЊА!
ХРВАТСКА У ПРОБЛЕМУ Чланица смо ЕУ, имамо ПУНУ ПОДРШКУ Америке, а и даље нас притискају
Седим сада на плажи надомак Лос Анђелеса и опет сам тужан. Док нам се свет диви, ми сами себи се*емо у уста. Жао ми је, стварно ми је жао што у земљи нема Здравка Мамића да све хејтере набије на ку**ц. Два пута. Немојте јести го*на када је бурек девет куна (1.23 евра). И нека се нико не усуди рећи да не поштујем невине жртве рата. Ја их само пуштам да спавају на миру у вечности када су већ неправедно пресељени тамо. И нећу! Нећу вам допустити да ми украдете будућност. Не желим и нећу мрзети. Нећу осудити другачије од себе и нећу исмевати различите. Усуди се и ти!

Желим земљу љубави, поноса, заједништва и среће. Желим Хрватску каква је била оних неколико сати дочека. Желим да ми срце застане сваки пут када ми неко спомене најлепшу малу, а сада тако велику земљу. Желим доћи у земљу из које нећу пожелети да оодем сваких неколико месеци. Усуди се окренути будућности!

Земља мања од једног Европског града сјаји у свету. Срце ми је застало у финалу на 86. минути када је амерички коментатор на ФОX-у изговорио: “Хрватски дечки су се све утакмице до задњег тренутка борили и живели за своју земљу и дрес. Заслужили су да се памте.” Не само Ватрени, него и сви они који су последње време подигли хрватску заставу на неком трону. И да им не упрљамо успех. И зато стани, не осуђуј, престани оживљавати прошлост у свакој могућој теми и живи за садашњост. Је*оте Цеце, Маце, Томпсони и слични. Усуди се одупрети се!

Ти која/који ово читаш, опрости ми на бритком језику. Он је одраз моје туге. Усуди се схватити!

Готово је. Уморан сам. Од глупости, мржње и прошлости. Не разумем. Не знам. Не могу.

Дај, усуди се, усуди се бити неки нови клинац будућности, усуди се ово поделити и УСУДИ се…ВОЛЕТИ! Стоп.

Волите и допустите другима да вас воле!“