Предвиђа се да ће до 2050. очекивани животни век порасти за четири године, па се може претпоставити да би се до тада и могло радити

Радник у Европској унији у просеку ради 36 година, а радни век данас је три године дужи него 2000. године, у Швајцарској се ради најдуже, у Турској најкраће. Да би пензијски системи остали одрживи, неопходно је да се са повећањем животног века повећава и радни век и да радимо што дуже, рекао је Никола Алтипармаков из Фискалног савета.

Алтипармаков је за РТС објаснио да су у пензијском систему ови трендови последица демографских трендова, где у Србији и Европи последњих 50 година имамо такозвано демографско старење, што значи да људи живе дуже.

Он предвиђа да ће до 2050. очекивани животни век порасти за четири године, па се може претпоставити да би се до тада и могло радити.

ДОБРИ ТРЕНДОВИ

Према његовим речима, пензијска реформа из 2014. године повећала је старосну доб за пензионисање, пре свега жена.

Оно што каже Алтипармаков о односу броја радника и пензионера потврђују и статистички подаци. Годинама је овај однос погоршаван на штету пензионера, међутим, однедавно се тренд преокренуо. Први пут је незапосленост пала испод 10 одсто, о чему је говорио и председник Србије Александар Вучић и то је допринело да однос броја запослених (оних који пуне буџет Фонда ПИО) и пензионера после дуго времена буде већи од 1,5:1. Иначе, у једном тренутку пре неколико година изгледало је да ће се број радника и пензионера практично изједначити.

– Сада грађани имају мотивацију да раде до редовне старосне доби – казао је он.

Мушкарци иду у пензију са 65 година, а жене са 62 године и шест месеци, следеће године (од 1. јануара) то ће бити 63, а до 2032. ће полако да се изједначава та старосна доб и за мушкарце и за жене.

1,7 милиона пензионера у Србији

– Ако погледамо најновије статистике, овај однос радника и пензионера у Србији се мало поправио и износи више од 1,5 радника на једног пензионера, то је резултат пензијске реформе из 2014, а и резултат је повећања стопе запослености у последњих неколико година – рекао је он.

Цела Европа у истом проблему

Додатак Пензионер контактирао је са још неколико економских стручњака, од којих смо мање-више чули исто оно што је рекао Алтипармаков из Фискалног савета. У најкраћем: цела Европа суочава се са истим демографским проблемима и у свим земљама постепено ће морати да се повећава старосна граница за одлазак у пензију.

– По оном што се дешава ових дана у Француској, јасно је колико ће такве мере бити непопуларно спровести, али то је једноставно нужност која ће пре или касније погодити и Србију – рекао нам је један професор економије.

Истиче да није само Србија та која демографски стари.

– Читава Европа стари, тако да тај однос који је постојао после Другог светског рата, дакле три радника на једног пензионера, неће имати ни Србија ни земље у ЕУ и неће значити крах пензијских система, већ само захтева реформе, односно повећање старосне доби и адекватну формулу за индексацију, у нашем случају од 2020. године швајцарска формула која ће омогућити одрживост пензијског система, али и предвидивост повећања пензија – објашњава он.

Нигде у Европи више неће бити односа по ком три радника долазе на једног пензионера

Како каже Алтипармаков, раст пензија ће да прати раст зарада и кретање инфлације. Пензије ће расти за инфлацију, али ће расти за половину реалног раста зарада да бисмо имали реалан раст и сегмент међугенерацијске солидарности, да стандард пензионера делимично прати стандард радника у наредним годинама и деценијама.

КО ЈЕ ГРЕШИО

Алтипармаков каже да приватни пензијски фондови у већини европских земаља представљају додатни приход на јавну пензију – то јесте нешто што се свима препоручује.

Оно што је грешка, што су урадиле Словачка, Мађарска, Бугарска, Хрватска, Пољска, јесте да су покушале да јавни пензијски систем замењују приватним пензијама и стручњаци упозоравају да се то лоше показало јер су пензије још ниже него што су биле и земље региона укидају обавезне приватне пензијске фондове – истакао је он.

Шта подразумева реформа

1. Повећање старосне доби за одлазак у пензију

2. Адекватна формула за индексацију (повећање) пензија

Србија је била на правом путу, истиче Алтипармаков и додаје да су праћени трендови западне Европе, а то значи да се први пензијски стуб реформише, учини одрживим, а да се добровољни фондови стимулишу.

– Биће потребно да сви који могу додатно штеде и да имају додатни извор поред јавних пензија – закључио је Алтипармаков.

Шта је допринело опоравку пензијског система Србије

1. Реформа из 2014. године

2. Боље пословање Фонда ПИО

3. Повећање запослености

4. Раст просечних плата

Вучић је пре неколико дана обелоданио да је незапосленост први пут мања од 10 одсто, откако се мери ниво незапослености, дакле од 1995. године.

– Честитам грађанима Србије, који су показали да марљивошћу, стрпљењем, трпељивошћу и великим радом можемо земљу која је имала 24-25 одсто незапослених да извучемо из кризе – није крио задовољство председник Србије.

Вучић је додао да ни тиме нисмо задовољни и да је циљ да се дође до нивоа у Европској унији, где је између шест и седам одсто незапослених.

                     ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: republika

Ознаке: пензионери, пензионисање, радни век