Прочитај ми чланак

Социјалне пензије у Србији чека још 150.000 људи

0

Такозване социјалне пензије, односно гарантовано примање старијима од 65 година који из различитих разлога нису успели да остваре право на старосну пензију, најављују се скоро две деценије. Више од 150.000 грађана их исто тако и чека, држава обећава, али се по том питању ништа не дешава.

Надежда Сатарић из удружења Снага пријатељства Амити истакла је да је направљен мањи помак 2011. године, када је прављен Закон о социјалној заштити.

Поражавајуће: Пензионери морају да раде да би преживели

– Уважили су неке од наших препорука, а то је да за оне који су радно неспособни, односно старији од 65 година, променили су услове за стицање права на новчану социјалну помоћ. Међутим, донели су један други критеријум који је онемогућио великом број старијих да уђе у тај програм, а то је да су морали да утуже своје сроднике који имају законску обавезу да их издржавају и то је многе отуђило и једноставно нису могли конкурисати и нису могли да се укључе у тај програм – објаснила је Сатарић у емисији „Нови дан“ на телевизији Н1.

Према њеним речима, ми данас у том програму имамо свега 15 хиљада старијих људи, а према попису становништа из 2022. године, ван пензијског система је 101.000 жена старијих од 65 година и око 30.000 мушкараца.

– Сигурни смо да можда и половина од тих људи има потребу за помоћ и подршку државе, а те помоћи ниодкуда – указала је.

На питање да ли ће социјалне пензије бити уведене, Сатарић је навела да је то искључиво ствар политичке одлуке.

– Ми не можемо да утичемо на то, ми само можемо да се надамо, да вршимо притисак да макар неке од тих људи обештети јер се њихов број смањује, а сада је све више оних који умиру старији од 80 година и остаће да умру у беди, а да немају достојан живот у старости какав треба да имају – оценила је Сатарић.

Коментаришући могући износ социјалних пензија, Сатарић подсећа да је министар Милан Кркобабић најављивао да би износ био око 100 евра.

– Тако се креће и у земљама у окружењу, али и тих 100 евра ономе ко нема ништа била би благодет – закључила је Сатарић.