Скоро 70 година после завршетка Другог светског рата и даље није познато која су све културна блага и вредне уметнине нацисти однели из Србије. Масовно су пљачкани јеврејски станови, али и музеји. Јевреји из Београда имали су обавезу да се с кључевима својих станова 8. децембра 1941. пријаве у канцеларију „Јеврејске полиције” у Улици Џорџа Вашингтона број 21 (у близини данашње Ботаничке баште), одакле су депортовани у логор на Старом сајмишту. Њихови станови, куће и радње су потом пљачкани, али готово да не постоје подаци колико је новца, злата и уметничких дела нестало.

„Немци су вредне предмете одвозили у Хамбург, који је био један од центара за прикупљање одузетих ствари из целе Европе”, објашњава Милан Кољанин, са Института за савремену историју, а преноси Радио Дојче веле. „Тамо су драгоцености продаване по багателним ценама и завршавале у кућама Немаца. Део јеврејске имовине у Србији био је продаван, а добијени новац је одлазио на рачун Банкферајна (банкарског друштва) у Београду, а потом пребациван у Немачку”, додаје он.

За време Првог и Другог светског рата из Србије је однето око 40 железничких вагона архивске грађе. Највећи део тог опљачканог блага завршио је у Аустрији, јер је Беч био центар за прикупљање свега што је од списа украдено у Србији. Тужна је чињеница да су на пијаци у Бечу српски историјски документи служили за паковање пасуља, кромпира, јаја, наводи Милан Ристовић, професор Филозофског факултета у Београду. Ипак, за професора Ристовића, највеће српско културно благо уништено је у нацистичком бомбардовању 6. априла 1941. године, када је до темеља уништена Народна библиотека Србије.

Опленачка Тајна вечера, Герингова опсесија

Музеји у Београду су углавном радили током Другог светског рата, што је, према оцени историчара, требало да створи привид нормалности током окупације. Занимљиво је да су се Немци одговорно понашали према музејским колекцијама (из Војног музеја у Београду експонати који су узети на реверс касније су и враћени).

Међутим, за предмете који су нестали из Војног музеја није познато да ли су украдени за време окупације или непосредно после ослобођења, прича Иван Мијатовић, директор овог музеја. „Недостаје већи део колекције предмета из династије Петровић-Његош, коју је Војни музеј откупио 1939. године. Углавном је реч о оружју из збирке кнеза Данила, рецимо изузетно вредна кубура црногорског војводе Новице Церовића. Осим тога, нестао је пиштољ марке ’маузер’ из ког је убијен краљ Александар Карађорђевић и ауто у којем је убијен. Аутомобил је био стална поставка музеја, после рата коришћен је за потребе народне власти, али му се убрзо изгубио сваки траг”, каже Мијатовић и додаје да Војни музеј и даље потражује све ове предмете.

Једно од највреднијих уметничких дела које је однето из Србије је икона „Тајна вечера” са Опленца. Ручни рад – рељеф изведен у седефу, смештен у храстову застакљену кутију, поклон је јерусалимског патријарха Дамјана краљу Александру Карађорђевићу 1924. године.

После убиства краља Александра у Марсељу 1934, сахрани посмртних остатака на Опленцу, између осталих, присуствовао је и Херман Геринг, који је предводио делегацију Трећег рајха. „После сахране, Геринг је замолио да му се покаже имање Карађорђевића. При разгледању предмета из ризнице – икона, оружја, уметничких дела, Геринг није крио дивљење пред ’Тајном вечером’. На самом почетку окупације Србије, Геринг је преко немачког опуномоћеника за привреду Франца Нојхаузена наручио да му се донесе икона. У специјалним сандуцима однете су разне драгоцености Карађорђевића, а међу њима и икона ’Тајна вечера’, која је завршила у Геринговом замку”, наводе у Задужбини краља Петра II. Икона је враћена на Опленац 1947. године, али нису познати детаљи како је то урађено. Према једној верзији, уметнина је враћена по налогу Александра Ранковића, тада блиског Титовог сарадника.

(Политика)