Прочитај ми чланакПочетак новог суђење бившим шефовима Државне безбедности Србије, оптуженим за оснивање, помоћ, подршку и руковођење тајним полицијским и паравојним јединицама које су од 1991. до 1995. починиле злочине у Хрватској и БиХ, заказан за 13. јуни ове године
На претходном суђењу они су ослобођени кривице за етничко чишћење несрпског становништва у БиХ и Хрватској од 1991 – 1995.
Јовица Станишић и Франко Симатовић су, према оптужници Хашког трибунала, формирали, помагали и руководили тајним полицијским и паравојним јединицама, чији припадници су вршили убиства и прогоне како би трајно уклонили несрпско становништво, најприје са подручја Крајине и Источне Славоније у Хрватској, а потом и из општина Сански Мост, Бијељина, Босански Шамац, Добој, Зворник и Трново у Босни и Херцеговини.
Претресно веће холандског судије Алфонса Орија, бивше шефове Државне безбедности Србије за које је тужилаштво тражило доживотни затвор, ослободило је кривице 30. маја 2013. већином гласова. Према образложењу у пресуди, њихови поступци нису били „конкретно усмерени на чињење злочина“.
Три месеца пре тога, Жалбено веће је, према истом принципу, ослободило бившег начелника Генералштаба Војске Југославије Момчила Перишића, поништивши првостепену пресуду од 27 година затвора због злочина припадника Војске Републике Српске у Сарајеву и Сребреници и за Мартићево ракетирање Загреба, које је помагао.
Помагали су и шефови ДБ-а Србије, и начелник Генералштаба ВЈ, оцениле су судије и једног и другог већа, али, према њиховим закључцима, та помоћ није била „конкретно усмерена“ да се почине кривична дела и злочини.
Термин „конкретна усмереност“, који је квалификован као правни стандард, принцип и доктрина, изазвао је највише дебата и неслагања од оснивања Хашког трибунала.
Да, Станишић и Симатовић су јединице као што су „Црвене беретке“, „Шкорпиони“, „Аркановци“ и „Мартићева милиција“, оснивали, обучавали и наоружавали, али их нису „конкретно усмеравали“ на убиства, злостављања и прогоне Бошњака и Хрвата, рекао је председавајући судија Ори пре четири године.
С њим се сложила друга чланица Већа, суткиња Елизабет Гванца из Зимбабвеа, али не и трећа – француска суткиња Мишел Пикар. Она је била против ослобађајуће пресуде.
Према оцени Пикарове, Станишић и Симатовић имали су пресудну улогу у етничком чишћењу подручја и у Хрватској и у Босни и Херцеговини јер су оснивали, наоружавали и имали под контролом паравојне и полицијске јединице које су вршиле операције етничког чишћења.
Обојица су знали за злочине и злостављања које чине те јединице и нису их ни повлачили, нити распуштали.
Према суткињи Пикар, веће је утврдило да су Мартић и „Милиција Крајине“ починили убиства и извршили депортацију више од 80.000 Хрвата, а двојица оптужених су их даље помагали.
Према томе, сматра она, њих двојица су директни саучесници. Француска суткиња је навела да је ДБ Србије финансирала и наоружавала Арканову јединицу која је чинила злочине у Босни и Херцеговини, нарочито у Зворнику, Бијељини и Санском Мосту, што су и Станишић и Симатовић евидентно знали.
Оптужени су све радили с пуном свешћу да јединице које су основали и помагали, заједно са шефовима тих јединица које су поставили, чине тешке злочине и прогоне, и да су одговорни за то.
Све што су учинили и за шта им је суђено, имало је „конкретну усмереност“ да се почине злочини, а не супротно, био је закључак суткиње Пикар у образложењу свог „супротног мишљења“ у односу на друго двоје чланова Већа.
Тужилаштво је у својој жалби затражило одбацивање „конкретне усмерености“ као основе за ослобађајућу пресуду, пре свега јер такав принцип у међународном праву не постоји, нити се може наћи у пракси Хашког Трибунала пре изрицања ослобађајућих пресуда Перишићу и Станишићу и Симатовићу.
Размотривши те аргументе, Жалбено веће је у децембру 2015. закључило да су на првостепеном суђењу почињене грешке, посебно у примени тзв. стандарда „конкретне усмерености“, поништило ослобађајућу пресуду и наложило да суђење почне испочетка по свим тачкама оптужнице, по којој су бивши шефови тајне службе Србије Станишић и Симатовић ослобођени кривице.
Уместо претходног Већа судије Орија, формирано је ново Претресно веће, којем председава судија Бартон Хол са Бахама, а чланови су Јужнокорејанац Сеон Ки Парк и суткиња Соломи Балунги Боса из Уганде.
На предрасправној конференцији у среду послеподне (17.5.2017.) Веће је размотрило на који начин ће се одржати поновљено суђење, да ли ће се износити нови докази или преиспитивати стари, као и друге детаље поступка.
У расправи ће бити речи и о здравственом стању Јовице Станишића, то јест његовој „процесној способности“, што је оптерећивало и прво суђење.
Посреди је велики и сложен процес јер се односи на велики број злочина почињених у четири године рата у две државе – Босни и Херцеговини и Хрватској.
Очекује се да ће поновно суђење Станишићу и Симатовићу под истом оптужницом да су учествовали у „удруженом злочиначком подухвату с циљем насилног и трајног протеривања Хрвата и Бошњака чињењем убистава и злочина“, почети следеће седмице.
