У нашој земљи, љубавна заједница најчешће пуца после 13 година. Срби се много чешће разилазе тужбама, него споразумно. Главни кривци су занемаривање партнера, лош секс, мањак новца, таште и свекрве које се мешају…

У сваком браку старом недељу дана већ постоји основа за развод, проницљиво је приметио британски теолог и писац Роберт Aндерсон. Трик је пронаћи основу за брак. И изнова је проналазити.

То није успело сваком петом браку у Србији. Статистика каже да се додуше и даље разводимо ређе него западњаци, али знатно чешће него пре неколико деценија. Статистика је, ипак, нема на питање шта убија брак. Ништа речитији нису ни дојучерашњи супружници који често ни себи ни другима не умеју да објасне како је дошло до краја. Јасно им је једино да тај човек који лежи до њих у кревету није онај у кога су се заљубили већ иритантна особа, или у најбољем случају странац.

Саговорница „Живота плус“, психолог Елена Кузмановић примећује да често партнери нису ни свесни сржи проблема.

– Учестале свађе се наводе као први разлог, а оне су заправо последица акумулираног незадовољства, лоше комуникације и занемаривања проблема. Људи имају предрасуду да брак тече спонтано добро ако сте наишли на „праву особу“, а истина је да се све одржава тешким радом. Одржати квалитетан брак је и даље један од највећих изазова, али данас постоји амбиваленција младих. Са једне стране, и даље доживљавамо брак као важан облик ритуалног везивања, а са друге, развод нам је лако решење. Постоји разлози због којих се развод не доводи у питању, а то је насиље у породици и нетретирани проблеми зависности – јасна је Кузмановићева.

Међу убицама брачне заједнице налазе се свакодневица и занемаривање партнера, идеализација после које је неминовно разочарање, тешка финансијска ситуација, слаба комуникација, проблеми у сексу. Тешкоће најчешће почињу са доласком детета јер се тада мењају приоритети, примећује наша саговорница. Услед стреса и нагомиланих обавеза, неко, најчешће супружник, мора да испашта, што је грешка, јер партнерски однос је темељ свега, подсећа психолог.

Кога више боли?

Развод је једнако тежак и женама и мушкарцима, каже наша саговорница, истичући да је реч о великој животној промени која доноси неизвесност. – Некада је људима најтеже да се опросте од идеја које су имали о браку, партнеру, породици. Разочарање може да доведе у питање и однос према љубави. Aли је развод и нови почетак који може бити пример деци да се не мора бити у лошем браку по сваку цену и да се неке границе не прелазе – каже Кузмановићева.

– Aко томе додамо и живот са родитељима, добијамо мешавину различитих генерација и улога, где је поново жртва партнерски однос. Код нас се тврди да су главни разлог вишегенерацијских домаћинстава финансијске тешкоће, али искуство говори да људи често не желе да се одрекну комодитета који имају код родитеља, неприпремљени су за самостални живот и не излазе из улоге детета некад и до касних четрдесетих. Aли, то увек има своју цену, тако да су супружници растрзани између родитеља, партнера и деце, што поред посла и егзистенцијалних проблема представља скоро неиздрживу ситуацију која резултира разводом – каже психолог

Осим вишегенерацијских домаћинства, Србија има још једну специфичност – незрелост личности која ступа у брак, примећује наша саговорница, истичући да то нема везе са годинама, већ са животним искуством, самосталношћу и самосвешћу. Приликом развода, жена у просеку има 39 година, мушкарац 43, а брак се распада после 13 година. Подаци Републичког завода за статистику нашу саговорницу не изненађују, поготово кад је реч о паровима са децом.

– Родитељи који су били најпре фокусирани на децу, а занемарили свој однос, ођедном постају више усмерени једно на друго. Тада схватају да су постали странци. Прича да брак треба неговати има и биолошку основу. Све неуролошке везе које се не негују, нестају, па тако и наш организам не реагује више на партнера као некад. Могуће је и да партнери чекају да деца мало одрасту да би лакше поднела растајање. Не треба занемарити ни године, страх од старења и потребу да се доживе нова узбуђења која су у браку нестала – каже Кузмановићева.

Без обзира на мотиве развода, он је готово увек тежак. Према скали стреса, налази се на високом другом месту, после смрти блиске особе. Период опоравка је индивидуалан, али оптималан период за рехабилитацију је шест месеци до две године, открива Кузмановићева.

– Време заиста игра важну улогу, али оно проведено без партнера, јер свака интеракција активира центре који нас повезују. Aнтрополошкиња Хелен Фишер годинама истражује биолошке реакције људи на растајање и истиче да је посебно важан први период након растанка, јер се тада на телесном нивоу догађају манифестације сличне онима на почетку везе (појачана осећања према партнеру, опсесивно размишљање, пажња). Осећај је сличан зависности од психоактивних супстанци јер исти центри у мозгу постају реактивни. Aко нема стимулације, везе временом слабе, тако да ће неминовно временом бити боље – каже психолог.

Има истине у изреци „боље добар развод него лош брак“. Aли, развод је, нажалост, у реалности ретко добар. У партнерима се тада обично пробуди инат, па растанак почиње да личи на филм „Рат Роузових“ у ком су Мајкл Даглас и Кетлин Тарнер водили борбу до међусобног истребљења.

– Нажалост, мањи је број цивилизованих и здравих развода. Доминирају непријатељска и тешка растајања у којима су деца жртве родитељске манипулације. Уколико се разводите, приоритет је да према деци негујете искрен однос и да разумете да су њему оба родитеља важна. Такође је битно да тражимо подршку од људи који нас разумеју и да се изолујемо од притиска околине. Одлука о разводу је лична ствар и нико не може боље од нас самих знати да ли желимо да се будимо и лежемо са том особом. Нашој деци је приоритет да ми само будемо срећни, што родитељи често заборављају – закључује психолог.

Боље спречити, него лечити

Најбољи лек за све болести је њихова превенција. Исто важи и за развод.

– То значи пажљив избор партнера са којим ћемо засновати заједницу, пуно зреле љубави, уместо одабира безбедних опција („биће добар отац мојој деци, иако га не волим превише“). Затим, стално неговање брака кроз поштовање на првом месту, а онда добру комуникацију, секс, евоцирање позитивних успомена о партнеру и разлога зашто га волимо – саветује психолог.

Саветовање

Далеко мањи број парова тражи помоћ брачног саветника у односу на оне који чекају да се проблеми реше сами од себе, открива нам психолог.

– Саветовање не служи увек томе да се брак одржи по сваку цену. Оно може да буде и разјашњење и увод у „здрав развод“. Доста зависи од тога у којој фази партнери дођу на терапију, јер некад ствари решавамо на време, а некада су проблеми већ толико развијени, да их је далеко теже разрешити – упозорава психолог.

Извор: Новости.рс

Ознаке: брак, породица, развод, Србија