Pročitaj mi članakPrema najnovijim rezultatima numeričkih modela za sezonsku prognozu vremena, Srbija se priprema za zimu koja će iznenaditi mnoge. Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, otkriva da se očekuje pozitivno odstupanje temperature od 2 stepena Celzijusa.
Током зиме 65 дана мраза
– То значи да ће средње зимске вредности температуре бити у интервалу од 1 до 5 степени, уз очекивани укупан број мразних дана од 40 до 65. У последњем столећу уочавају се периоди са трендом смањења броја дана са снегом и снежним покривачем у нижим пределима, док ће планине доживети више снежних дана у односу на претходну зиму – каже Југослав Николић.
Он је као пример навео да је у Београду од 1991. до 2020. године просечан број дана са снежним покривачем у Београду био 31, са тенденцијом смањења претходних година. То је, каже, условио пораст температуре, а то је утицало да у нижим пределима током зиме уместо снега доминантнији тип падавина буде киша.
– Такав сценарио требали би очекивати и ове године – наводи Николић.
Шта доноси поларни вортекс и сибирски антициклон
Указао је на то да поларни вортекс представља поље ниског ваздушног притиска које се на великим висинама у тропосфери и у стратосфери генерише већ крајем лета, а затим постепено јача са приближавањем најхладнијем годишњем добу.
– Јак поларни врлог „задржава“ хладан ваздух у поларним областима, а слаб вортекс омогућава ширење арктичког ваздуха на ниже географске ширине, кроз Европу и Северну Америку. Ипак, поларни вртлог је само један од елемената у низу узрочно-последичних веза које обликују главне карактеристике елемената времена током сезоне – објашњава.
Ту, истиче, никако не би смели да занемаримо температуру океана која је тренутно у Ел Нињо фази, али ни друге чиниоце опште циркулације атмосфере, међу којима истиче сибирски антициклон.
– Тренутни показатељи сугеришу температуре изнад просека, појаву краткотрајног снега у нижим пределима пре свега у ноћним и јутарњим сатима, док је задржавање снежног покривача до краја године извесно само на највишим планинама – каже он.
За дочек без снега, за Божић топло
Шта нас чека током празничне сезоне? Николић најављује топле празничне дане, али без белог покривача у већем делу земље.
– Период од Нове године до Божића ће биће топлији од просека. Снежни покривач се може задржати само на високим планинама. Ипак, не очекује се да буде топло као претходне године. Подсећања ради, од 30. 12. 2022. до 02. 01. 2023. године, током четири дана у низу, у Београду је измерена максимална температура између 16,6 и 18,5 степени. Ове године, током празника просечна минимална температура ће бити у интервалу од -2 до 2, а средња максимална од 5 до 10 степени – наводи он у детаљној временској прогнози.
Како каже, према тренутном прогностичком материјалу, већ са првим данима у 2024. години очекује нас почетак периода учесталих наоблачења са кишом и суснежицом, а на планинама са снегом.
Јануар и фебруар претежно кишни
Имајући у виду прошлогодишње трендове, Николић је говорио и о томе какав ће јануар бити у 2024. години.
– Очекује се да јануар 2024. године буде највлажнији месец, а суфицит падавина ће бити најизраженији на западу Балкана, у области Јадрана и Динарских планина. У Србији више падавина ће бити на југозападу земље. Прогнозирано је од просечно од 50 до 70 мм, а на планинама и око 90 мм падавина. На планинама ће бити више снега, који је претходне године око новогодишњих и божићних празника потпуно изостао – објашњава.
Напомиње да ће се у нижим крајевима смењивати и киша и снег уз повремено стварање снежног покривача, нарочито у ноћним и јутарњим сатима.
– Фебруар 2024. године биће влажнији на истоку Балкана и у региону Егеја, док се на западу полуострва и у већем делу Србије очекује просечна количина падавина, од 40 до 70 мм. Слична очекивања су и у марту (од 35 до 60 мм). Уопштено говорећи, почетак 2024. године ће бити топлији од просека, али са чешћом појавом падавина – оцењује директор РХМЗ.
Снег могућ на пролеће
Николић упозорава на интензивно топљење снега у планинама, праћено новим падавинама и ранопролећним мразевима може нанети штету пољопривредницима.
– Са порастом температуре у пролећном периоду интензивира се топљење снега у свим планинским областима. Из тог разлога је тада најважније праћење температурних услова у целом региону и интензитета топљења снега у комбинацији са новим падавинама, најчешће кишом, и јаким јужним и југозападним ветром, који убрзава топљење – осврнуо се он говорећи о временској прогнози за пролеће.
Напомиње да, иако ће пролеће 2024. године бити просечно влажно и топло, оно ће са собом донети одређене изазове.
– Са друге стране касна појава снега током марта и априла није реткост у нашим крајевима. Овај снег је најчешће краткотрајан, али уколико је влажан и обилан, такође причињава штету и ствара потенцијално опасне услове у саобраћају. Таква ситуација се догодила априла 2023. године, а бројни су примери и из претходних година. Пролеће 2024. године ће бити просечно влажно и топло – закључује Николић.
Мислили сте да је сад све скупо, сачекајте само да прође Нова година…https://t.co/1BealKtQqF
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 2, 2024
