Прочитај ми чланак
Фото: Танјуг – Дарко Војиновић
БЕОГРАД – Група избеглица из Крајине предложила је оригинално и иронично решење проблема миграната из Сирије. Они су понудили своја имања у Хрватској са којих су протерани 1995. и до данас не могу да се врате.
Милован Будимлија, избеглица из личког места Плашка, нуди мигрантима кућу од четири спрата на плацу од 2.000 квадратних метара. Он се са овом идејом недавно обратио писмом и председнику Републике Томиславу Николићу.
„Послао сам допис на који нисам добио одговор. Замолио сам председника да јавно подржи идеју да се тим несрећним људима из Сирије дају наша имања у Хрватској на трајно или привремено коришћење, бесплатно или уз неку надокнаду. Не желимо само да помогнемо тим несрећним људима, већ и да скренемо пажњу светских медија на Србе избегле из Хрватске који већ 20 година не могу да се врате на своја огњишта“, каже Будимлија.
Милован Будимлија каже да ће у наредним данима покушати да обавесте што више својих земљака по иностранству.
„Најмање 10.000 Крајишника расуто је од Америке до Аустралије. Желимо да их упознамо са овом идејом. Као што већ постоје спискови несталих и убијених Срба из Крајине, можемо да направимо и списак са именима људи, места и непокретности које се нуде избеглима са Блиског истока“, каже Будимлија.
Владимир Дмитровић, избеглица из Глине, каже да га непрегледне колоне избеглица кроз Србију подсећа на „Олују“ и колону прогнаних у којој је био.
„То ме је подстакло да овим невољницима јавно понудим своју имовину – две куће и два хектара ораница, на бесплатно коришћење најмање пет година. Толико ми преостаје до пензије, када планирам да се вратим у родни крај у ком нисам био од 1995“, каже Дмитровић.
Милован Будимлија каже да ће у наредним данима покушати да обавесте што више својих земљака по иностранству.
„Најмање 10.000 Крајишника расуто је од Америке до Аустралије. Желимо да их упознамо са овом идејом. Као што већ постоје спискови несталих и убијених Срба из Крајине, можемо да направимо и списак са именима људи, места и непокретности које се нуде избеглима са Блиског истока“, каже Будимлија.
Владимир Дмитровић, избеглица из Глине, каже да га непрегледне колоне избеглица кроз Србију подсећа на „Олују“ и колону прогнаних у којој је био.
„То ме је подстакло да овим невољницима јавно понудим своју имовину – две куће и два хектара ораница, на бесплатно коришћење најмање пет година. Толико ми преостаје до пензије, када планирам да се вратим у родни крај у ком нисам био од 1995“, каже Дмитровић.
Директор Веритаса Саво Штрбац каже да га је већ неколико Крајишника контактирало са истоветном идејом. Штрбац прича да често пролази покрај аутобуске станице у Београду и види те несрећнике, али и људе који им помажу.
“ Августа 1995. године полиција нам није дозволила да уђемо у Београд, већ су нас терали на Косово. Нико боље од нас не разуме патњу људи из Сирије због чега им желимо много више среће него што смо је ми имали. Има у овој идеји ироничне поруке властима Хрватске да ако им Срби нису добри па нас већ 20 година спречавају да се вратимо, нека пробају са Сиријцима“, каже Саво Штрбац.
Он додаје да и сам може да понуди стан који је имао у Бенковцу, а затим и део имања.
„Верујем да моја мајка и брат неће имати ништа против да део имања поклонимо избеглицама из Сирије“, каже директор Веритаса.
За председника Коалиције Удружења избеглих из Крајине, Милорада Линту, ово ипак није добар начин да се покрене питање повратка избеглих у Крајину.
„Свако има права да са својом имовином ради шта хоће, али нисам сигуран да је ово пут којим ћемо доћи до својих права“, истиче Линта.
Извор: Вести онлајн
