Прочитај ми чланак
(Вести)
У Москви нема озбиљнијег гастрономског водича који не препоручује бар један српски ресторан. Људи из Србије, али и из бивше Југославије, долазе јер им недостаје домаћа храна, а Руси, који понегде чине и већину гостију, зато што им се допадају роштиљ, ракија и атмосфера.
Српска гибаница, српска пљескавица, српска ракија. Српски конобари, српски кувари – јеловник на руском. Ресторани српске кухиње у Москви по правилу су места у којима се гост осећа као да је негде у Србији. Најстарији такав ресторан „Беотурс-М“ отворен је 1975. године и некада је служио храну представништвима југословенских предузећа.
„Ово је био један експрес ресторан, а сада је ресторан отвореног типа. Сада пуно долазе и странци, односно Руси и Југословени, Македонци, Срби, Словенци Хрвати. Тренутно највише има руских гостију“, каже Цветко Јовановић Цане, конобар „Беотурс-М“.
Српска пивница „Оптимист“ је један од најмлађих српских ресторана у Москви, али је састав гостију сличан. Власник ресторана Радомир Крајиновић тврди да 90 одсто гостију ресторана чине Руси који су били у Црној Гори, Хрватској или Србији и познају нашу кухињу.
„Знају шта је то ћевап, пљескавица, ракија, наша вина, тако да нисмо имали неког великог проблема приликом објашњавања. Долазе и наши људи из Србије, долазе и Хрвати и Словенци и муслимани из Босне тако да је овде она бивша Југославија у малом“, објашњава Крајиновић
Сви гости и у један и у други ресторан долазе због специјалитета од меса и српске ракије.
„Руси нису много захтевни, али хоће пажњу и квалитет што је на првом месту“, наводи Градимир Бојовић, конобар „Оптимиста“. „Кад им ми препоручимо да је то наша српска шљивовица они пробају и схвате да је то прави производ, па онда препоруче то и својим пријатељима“.
Ипак, посао у српском ресторану у туђини је веома специфичан.
„У нашој професији не постоји много разлике између Београда и Москве, једино је разлика у намирницама. Па код нас је мало квалитетнија роба. Ово је велико тржиште и они не постижу да све снабдеју том квалитетнијом робом“, објашњава Александар Андрић, шеф кувар „Беотурс-М“.
Бојовић, конобар „Оптимиста“, открива да у Москви постоји неколико фирми које се озбиљно баве увозом српских пића, док је снадбевање хране мало теже. „Када је има онда купимо већу количину пршуте, сира тако да успевамо то да издржимо“, наводи он.
Радно време у ресторанима је дуго – до последњег госта. Али није слободно време оно што највише недостаје. „Знате сами шта човеку недостаје када је у туђини. Родбина. Породица“, наводи конобар Јовановић. А домовина и породица више су од 2.000 километара далеко.
