Прочитај ми чланак
Српски држављани који, као добровољци или као плаћеници, ратују у иностранству представљају темпирану бомбу која би могла да експлодира – у Србији.
Највећи проблем су џихадисти, који се са ратишта у Сирији враћају са учвршћеним екстремистичким ставовима и спремни да жртвују себе и друге зарад идеологије. Ништа мања није ни опасност да Србија, због својих држављана који се сврставају на неку од страна у сукобу, на себе привуче гнев различитих терористичких организација.
Процене говоре да се на сиријском ратишту борило, или се и даље бори, неколико десетина добровољаца и плаћеника из наше земље. Професор Радомир Милашиновић, декан Факултета безбедности, каже да су џихадисти велика опасност за Србију јер представљају критичну масу која се веома лако може врбовати за екстремистичке циљеве и акције.
– Када се врате са ратишта на Блиском истоку, они са собом доносе и идеологију коју шире у својој околини – објашњава професор Милашиновић.
– Они се лако одлучују на терористичке подухвате и зато представљају претњу за безбедност, не само Србије већ и читавог региона. Држава мора да реагује. Некада су чак и чиновници који су одлазили на службу у иностранство добијали упутства државе, а сада смо дошли до тога да наши грађани одлазе да ратују за свој грош.
ИНИЦИЈАТИВА У СКУПШТИНИ
Иницијативу за доношење закона којим би одлазак и регрутовање људи из Србије за ратове у свету био третиран као најтеже кривично дело, најавио је недавно председник Социјалдемократске партије и министар у Влади Србије Расим Љајић. Он је рекао да се слаже да искусни ратници и плаћеници који се враћају у домовину представљају потенцијалну опасност за безбедност земље.
Да већи проблем представља повратак џихадиста него њихов одлазак у рат, сведочи и пример Аустрије. Безбедносне службе у овој земљи узнемирене су јер се, према њиховим информацијама, десетак од укупно 40 аустријских добровољаца из Сирију већ вратило у Аустрију. Сада су обучени да ратују и индоктринирани идеологијом Ал Каиде. Они су под надзором Службе за заштиту уставности и борбу против тероризма и тражи се начин да се процесуирају и казне.
У региону за главног „извозника“ џихадиста важи Босна и Херцеговина, а пре неколико месеци представници САД и ЕУ затражили су од БиХ податке о сиријским добровољцима како би против њих предузели „адекватне мере“. У БиХ покренута је иницијатива да се ратовање у иностранству забрани и кажњава одузимањем држављанства.
Народни посланик Момир Стојановић, бивши начелник Војнобезбедносне агенције, каже да Србија мора хитно да реагује тако што ће забранити и санкционисати учешће својих држављана у ратним сукобима у иностранству.
– Свако ангажовање ратника из Србије, било да су добровољци или плаћеници, у сукобима у било којој земљи у свету представља потенцијалну опасност по државу – објашњава Стојановић. – Најпре зато што је могуће да ће такво ангажовање изазвати непријатељски став земље у којој се одвија сукоб према нама. Посебно је осетљиво питање сукоба на Блиском истоку, где постоје бројне терористичке организације које могу да буду испровоциране таквим активностима.
Стојановић објашњава да забрана треба да се односи на свако самостално ангажовање у ратном сукобу, без обзира на то о којој се земљи ради и ко су сукобљене стране:
– Наша држава може политички да осуди деловање неке од сукобљених страна, али мешање наших ратника не смемо да дозволимо. Евентуално укључивање у неки ратни сукоб мора увек да буде у складу са законом, под окриљем државе и уз став СБ УН. О казнама за оне који се не буду придржавали закона треба да говори струка, али спектар може да буде широк – од одузимања држављанства и прогона до затворске казне.
ЉУДСКО ПРАВО
Експерти за међународно право објашњавају да није лако забранити грађанима да као добровољци одлазе у ратове у иностранству јер је то угрожавање људских права. С друге стране, држава би могла да нађе механизме да оне који су на тај начин учествовали у ратовима казни.
(Вечерње новости)
