Прочитај ми чланак
Фото: Амел Емрић
Цивилна заштита града Бијељина упутила је упозорење становништву због опасности од поплава.
„С обзиром на то да је висок ниво подземних вода, да је земља засићена влагом услед досадашњих падавина и да је тренутно висок водостај свих водотокова на подручју града, потенцијално је присутна опасност од изливања река због прогнозирања нових обилних падавина“, наводи се у упозорењу које преноси РТРС.
Становништво у Бијељини, посебно у насељима уз речне и бујичне водотоке, позвано је на максималну опрезност.
Из градске Цивилне заштите сугеришу да грађани превентивно склоне материјална добра која би могла бити заплављена, а свим надлежним градским службама наложена је максимална приправност за деловање у случају потребе.
У саопштењу Цивилне заштите у Бијељини наводи се да су, према прогнозама Хидрометеоролошког завода Републике Српске, за данас и сутра најављене обилне кишне и снежне падавине.
„Раст подземних вода и падавине“
„Воде Војводине“ позвале су грађане да проблеме на каналској мрежи пријаве надлежнима због очекиваног раста нивоа подземних вода и нових падавина.
Проблеми су највећи на подручју средњег Баната, са мноштвом њива на којима су се формирали водолежи, али и у двориштима и баштама у појединим селима, попут Ечке код Зрењанина, која су поплављена последњих недеља, пише новосадски „Дневник“.
УПОЗОРЕЊЕ! Србији и Балкану на пролеће прете нове поплаве
Познати метеоролошки сервис „Accuweather“ објавио је сезонску прогнозу за пролеће 2015. године у Европи, а то се односи на месеце март, април, мај и јун. Прогнозе за Србију нису добре.
Иако је реч о сезонској прогнози, која има своја ограничења, чињеница је да је „Accuweather“ једини прилично прецизно и тачно предвидео какво ће лето 2014. бити у Европи.
(Прочитајте више – ОВДЕ.)
Воде угрожавају јесење усеве, али и не тако далеку пролећну сетву, па не чуди што је механизација даноноћно на терену. Прокопавају се и чисте одводни канали у атарима око насељених места да би се убрзало отицање.
Власници и корисници пољопривредног земљишта у Банатском Двору, уплашени најавама нових обилнијих падавина, као превентивну меру заштите од поплава предузимају такозвано шлицовање, односно ископавање сезонских канала који воду из водолежа формираних у депресијама на пољопривредном земљишту одводе у оближње канале система за одводњавање.
Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“, које се брине о 21.000 километара канала за одводњавање, упозорило је на то да огроман проблем радницима на терену представљају велике количине смећа у каналској мрежи.
Отпад који заврши у каналу ствара чепове и успорава или потпуно блокира отицање воде, што знатно умањује функционалност система за одводњавање.
Услед високог нивоа подземних вода и атмосферске воде, проблеми и незадовољство војвођанских ратара се гомилају. По речима каћког пољопривредника Војислава Малешева, пшеница посејана на нижим теренима се просто „дави“ у води, па су и очекивани приноси под знаком питања.
„Канали намењени за одводњавање су већином неочишћени, а тамо где се и чистило, ситуација буде под контролом две-три године, па се проблем јавља поново“, тврди Малешев.
Проблема има и на северу Војводине, у општинама Кањижа, Чока и Нови Кнежевац. Тамо њиве пливају не само ових дана, већ проблеми трају дуже, те на појединим парцелама паори нису успели ни да оберу кукуруз, нити да изваде шећерну репу.
У потиским општинама најгоре је на нижим теренима где се вода дуго задржава на површини и где често ни интервенције водопривредних предузећа не помажу.
Заштита од штетног дејства вода на територији Војводине покрива површину од 21.505 квадратних километара, са око два милиона становника. Око 46 одсто територије покрајине је испод нивоа великих вода у рекама, а 1.840.000 хектара, или 85 одсто укупног земљишта, угрожено је спољним, површинским и подземним водама.
Од велике воде (ниво воде с вероватноћом појаве једном у 100 година) стално је угрожено око милион хектара плодног земљишта, насеља са око 1,2 милиона становника, као и велики број индустријских, историјских и културних објеката, пише „Дневник“.
Укупна дужина одбрамбених насипа који се налазе у Оперативном плану за 2015. годину је 1.450 километара, на којима је регистровано више од 100 локалитета с негативним појавама, а највећи број слабих места настаје управо као последица девастирања и несавесног коришћења насипа.
(Танјуг)
