Прочитај ми чланакЗавршено је снимање међународног видео часа (документарца) из историје и веронауке, тема: КРСНА СЛАВА И РУСКО ИСПИЈАЊЕ ЧАЈА, у оквиру међународног пројекта сарадње ОШ „Бубањски хероји“ из Ниша и руске школе „Центар Восхождение“, Шуја, Руска Федерација.
Кроз дугогодишњу међународну сарадњу кроз руски образовни пројекат који предводи историчар Муравјов Александар Николаевич, ми смо кроз вишегодишњи период заједнички обрадили више видео темaтских часова, а ове школске године планиране су две теме.
У овом школском полугодишту планирана је и одрађена заједничка тема КРСНА СЛАВА И РУСКО ИСПИЈАЊЕ ЧАЈА у корелацији предмета историје и веронауке.
Главни циљ овог занимљивог пројекта је проучавање српске и руске историје, културе, обичаја и традиције као и обострано упознавање ученика широм Србије и Русије са овом за нас Србе значајном темом. Све то кроз додатне часове ученика осмог разреда, уз сагласност родитеља ученика који буду у пројекту, прича историчар Ђорђе Бојанић.
Наш део, који је рађен са ученицима састоји се из два деле, снимање смо почели на Светог Ђорђа у Цркви Успења Пресвете Богородице у Доњој Врежини уз благослов за снимање оца Владана. Ту смо представили литургијски део, сечење славског колача и историјски део КРСНЕ СЛАВЕ. Други део је снимљен у учионици који се односи на кућни део, долазак и пријем гостију на славу. У целом овом осмишљавању , како сценском тако и текстуалном делу велику помоћ и подршку имао сам од вероучитеља, ђакона Дејана Јовановића. Свакако, захвалио бих се и нашим ученицима који су приступили овом задатку са великим трудом, залагањем и озбиљношћу. Драго ми је што смо овај врло значајан видео-документарни час завршили и преко јутјуба објавили на Светог Николу, нашу највећу славу, прича историчар Ђорђе Бојанић.
Ученици ОШ “Бубањски хероји” пренели су својим вршњацима из Русије и упознали их са њиховим обичајима о КРСНОЈ СЛАВИ који нису у толикој мери познати њиховим вршњацима из Русије…
“…Слављење крсне славе је остала једина, непрекинута традиција код Срба од времена покрштавања до данас. Много је штошта промењено у народном животу и обичајима, али се слава сачувала као највећа светиња нашег народа, Србин је славио славу у најславнијим данима своје историје, али исто тако и у току петвековног робовања под Турцима. Слављена је слава у време и невреме у рату и изгнанству, у тамници и болници, у жалости и радости, у беди и сиромаштву исто као у богатству и изобиљу…”
Велики допринос овом часу дала је и г. Зорица Пелеш, биограф протојереја Стевана Димитријевића, научно истраживачки радник, публициста и почасни члан Српске Развојне академије – РАС, ево дела из њеног излагања…
“У време када се спремало увођење веронауке у српске школе, пронашла сам у Архиву Српске академије наука и уметности, у његовој богатој заоставштини (заоставштини проте Стеве), „Наставни програм из веронауке за православне ученике и ученице народних школа“ између два светска рата. Одмах сам га прекуцала и , уз пропратно писмо, послала блаженопочившем патријарху Павлу по Протиној најмлађој сестричини, професорки Нади Панић са којом се свакодневно сусретао на вечењој служби у Саборној цркви у Београду. Пријатно ме је изненадила чињеница колики се значај у том Програму придавао српским славама, јер је у Програму првог разреда за Нижу основну школу одмах иза првих лекција о Богу и Божићу ,као трећа лекција, била лекција о славама. Уз то је дато и краће упутство вероучитељима, како да објасне ученицима значај славе код Срба, а пре свега значај школске славе Свети Сави: Само Србин слави славу.“
Крсна слава није лична светковина, већ породична. Исто тако Крсна слава нија слава куће и имања, већ живе породице, Цркве у малом. Свака православна српска породица има свог домаћег свеца – заштитника, кога слави свечано сваке године, а који се назива: КРСНА СЛАВА, КРСНО ИМЕ, СВЕТИ, СВЕЧАРИ. А ово никада не смемо заборавити “Где је Србин – Тамо је и Слава”, али и обратно: “Где је Слава – тамо је и Србин”, једно без другога је незамисливо, прича Ђорђе Бојанић.
Руски наставници и ђаци које предводи историчар Муравјов Александар Николаевич су у склопу овог видео часа дали свој допринос који се односи на њихову породичну традицију испијања чаја у Русији.
Врло занимљив део је обраћање Отац Петара, главног свештеника цркве Покрова Пресвете Богородице у г. Шуjа, Ивановска област, Руска Федерација, српским ђацима и наставницима, цитираћу део његовог излагања…
“У данашње време западни медији и утицај западне културе имају за циљ да униште институцију породице, уништи чврсте духовне породичне темеље у руском и вероватно и у српском друштву . Сада је веома важно не подлећи овој монструозној, деструктивноj пропаганди , јер када у држави постоји јака породица, и држава ће увек бити јака. А када се породичне вредности руше, онда се руше и темељи државе, она духовно пада и постаје слаба и лако подложна сваком страном утицају”.
Свој допринос дао је и Ипатов Александар Александрович, предавач на универзитету у граду Шуjа, катедра географија, филиала универзитета у Иванову, он је у свом излагању говорио о руском испијању чаја, ево и дела његовог обраћања…
“Руси деле бескрајну љубав према чају са Кинезима и Енглезима, али је ова љубав код њих добила сасвим специфичан облик. Осим очигледне идеје у тако хладној земљи – да угреје, превратила се у самоваре и заварке, коцкице шећера, уметничке слике и обавезну подлогу топлог гостопримства.
Породична традиција испијања чаја у Русији незамислива је без самовара . По много чему најпоузданији кућни пријатељ, заузима почасно место у сваком дому. Нису му одолели ни Пушкин, Чехов, Толстој, Достојевски…
Први Руси који су пробали чај били су козачки атамани Петров и Јалишев који су 1567. године посетили Кину.”
У Русији постоји и правило везано за чај, Руси чај сладе на посебан начин, уређај за кување топле воде по коме ће Русија постати препознатљива – то je самовар, прича историчар Муравјов Александар Николаевич.
Причу о традиционалном испијању чаја у Русији представили су руски ђаци.
Целокупан рад благословио је отац Петар и отац Сава.
Велики допринос у организациjи и режиjи руског дела поред историчар Муравјов Александара Николаевича дали су Алиева Мариjа Софоновна (помоћник директора), Овчинина Ирина Владимировна (педагог и стручњак у области сценографије и уметности), као и њихови ученици.
За следеће полугодиште, у марту, планиран је нови заједнички видео час са темом РУСКИ ОБИЧАЈИ, прича историчар Ђорђе Бојанић.
Овај српско-руски видео-документарни час можете погледати преко јутјуба, који је титлован на руском и српском језику.
