Прочитај ми чланак
Симпов салон данас у Загребу
Пре 11 година је у ратификован бечког споразум о сукцесији или подели имовине између земаља бивших република некадашње СФРЈ, али тај споразум као да не постоји за хиљаде људи или предузећа који су остали без имовине.
У међувремену су подељене амбасаде, заједничко злато и финансијска средства, али најзначајнији део тог документа, познат као Анекс „Г”, који се односи на имовину грађана и предузећа, поготово између Србије и Хрватске, и даље стоји на мртвој тачки. Као да не постоји не само политичка, већ и добра воља да се врати имовина стотине хиљада оштећених грађана и стотине предузећа, а ако то већ не може – да се оштећени бар праведно и поштено обештете.
Одмах након ратификације споразума, ондашња СРЈ је почела да враћа имовину не само предузећима из Хрватске, већ и из Словеније и Босне и Херцеговине у Србији. Тако је враћено више од 11.000 квадрата пословног и другог простора хрватском „Вартексу”, словеначким фирмама „Аеро” и „Компас”, али и босанској „Криваји”. Загребачкој „Астри” је одлуком некадашњег Трговинског суда у Београду октобра 2004. враћен пословни простор у Дечанској број 5, површина 166 квадратних метара.
Одлуке наших судова, о враћању имовине, наилазиле су на веома леп одјек у међународној јавности и јавности тих република, али нашим предузећима и огромном броју прогнаних Срба, грађана Хрватске, то право је и данас ускраћено. Србија, нажалост, на то гледа доста пасивно. Нема чак ни одговарајуће државно тело које би се бавило сукцесијом, а нарочито Анексом „Г”, који је, такав какав је, не спроводив. Декларација. Због тога, како рече у изјави за наш лист, председник Документационог центра „Веритас” Саво Штрбац, треба отворено рећи оштећенима да се и сами боре за своја права и имовину колико год је то у њиховој моћи и да не полажу велике наде у државу и оно што је предвиђено Анексом „Г”.
(Политика)
