Прочитај ми чланак
Бесни Нишлија пре две недеље упуцао је жену за воланом, јер је возила преспоро! Београђанка је пре неколико дана, после жестоке свађе, убола комшију кухињским ножем у стомак, због љубоморе, а у Малом Зворнику страдали су комшија и његов надничар од пушке суседа… У градском превозу севају варнице свакодневно, у редовима у банкама, или у болницама избијају свађе у секунди. Психолози тумаче да су нам нагомилани стрес, фрустрације и незадовољство снизили праг толеранције, па сваког дана експлодира на десетине таквих темпираних бомби. Само оне најдрастичније стижу у дневне листове и етар.
од по ивици егзистенције, предуга неизвесност за сваки наредни дан, економско па и морално и духовно посрнуће, без дилеме кривци су што смо толико бесни, толико ојађени, толико незадовољни и несрећни. Стручњаци сматрају и да је важан фактор што смо изгубили веру у институције, немамо осећај да ће нас ико заштитити, да смо сигурни.
Према речима доц. др Милана Милића, психијатра и психотерапеута, у последњих неколико година праг толеранције на фрустрацију евидентно опада.
– Људи реагују чешће импулсивно, насилно, без довољно размишљања о последицама, јер изгледа да им више није довољно стало – каже др Милић. – Предуго живимо у лажној нади да ће догодине бити боље, те хронични, „малигни“ стрес узима полако свој данак, што у том стрпљењу које се потрошило, што у чешћим психичким и психосоматским проблемима. И економска несигурност, али више дебакл институција система, чине да људи „узимају ствар у своје руке“.
Управо то да се у заштити своје безбедности уздамо углавном у себе, показало је и последње истраживање Београдског центра за безбедносну политику, од пре десетак дана. Сваки други Србин не осећа се безбедно у земљи у којој живи.
– Док пет одсто испитаника не верује никоме, 18 одсто верује пријатељима и комшилуку, а полицији тек 19 одсто, чак 55 одсто се ослања само на себе саме – резултат је истраживања БЦБП. – На питање која институција највише утиче на осећај безбедности, чак 54 одсто је одговорило – ниједна. У полицију се узда 39 одсто испитаника, а у војску – три одсто.
Највећа претња локалној безбедности су пљачке и насиље, по 27 одсто се изјаснило за ове две ставке, а 23 одсто су то виделе у саобраћајним незгодама.
– Уређена друштва уживају ауторитет онога ко ће решити проблем, док код нас и у сличним друштвима то није случај – каже др Милић. – Држава се није успела наметнути као гарант безбедности, владавине права, смисленог система вредности, те људи неретко долазе у ситуације из којих немају излаз и посежу за екстремним решењима. Наравно да она не решавају проблем, него га усложњавају, но у безизлазу и ударац главом у зид је неки покрет.
Како наш саговорник каже, управо оваква друштвена клима потенцира све оне особе које имају склоност насилним реакцијама да активирају тај свој потенцијал. Фрустрације расту и јер нам је наметнут захтев за све већу потрошњу, а куповна моћ нам је све мања.
– Нема спаса без правне државе – каже др Милић. – Утврђивање правне државе је неопходно, без њега никакве психолошке мере неће помоћи. А што се тиче неке врсте помоћи и самопомоћи, мислим да је потребно више едукативних емисија на тему изласка на крај са фрустрацијом и контролом агресивности, више педагогије, а мање преобимних програма у школама, већа доступност психолошких саветовалишта у државном здравству.
ПОТРОШАЧКО ДРУШТВО
– Развој новог, ултрапотрошачког времена, где се најинтензивнији живот све више догађа у тржним центрима, довео је до посебне фрустрације у оним деловима света који су на пола пута као ми – нити смо богати да у томе можемо адекватно партиципирати, нити смо довољно сиромашни да нас то не голица – тврди др Милић. – Зато је материјални моменат стално присутни закулисни извор напетости.
(Новости)
