Прочитај ми чланакОно што ЕПС ради је стравично кршење закона годинама и уништавање здравља људи. Термоелектране емитују сумпор-диоксид, који доприноси повећању различитих болести, пре свега респираторних органа, упозоравају из организације РЕРИ.
У Србији више од 10.000 људи годишње умре због загађења ваздуха, а један од највећих криваца за то су штетне емисије гасова које емитују постројења Електропривреде Србије (ЕПС), која, према речима стручњака, супротно закону, коришћењем најгорег горива – лигнита, емитује до седам пута веће количине сумпор-диоксида од дозвољеног. Ове емисије гасова продиру у плућа и крвоток, узрокују кардиоваксуларне и респираторне болести и доводе до превремене смрти.
– Бојим се онога што нас чека. Имали смо среће овог пута са термоелектранама, иако делује страшно, јер је могло бити далеко горе. Питање је шта ће бити следећег пута. Идеја да је снег довео до колапса, због чега су људи остали без струје и грејања, јесте бесрамна лаж – објашњава за Мирко Поповић, програмски директор Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ).
Истиче да снег пада сваке године и производња угља не би смела да се заустави на овим температурама.
– Оно што ЕПС ради је стравично кршење закона годинама и уништавање здравља људи. Термоелектране емитују сумпор-диоксид, који доприноси повећању различитих болести, пре свега респираторних органа, а осим тога уништава и квалитет земљишта и воде. Сумпор-диоксид је генератор секундарних ПМ честица, које су јако опасне, јер дубоко продиру у плућа и крвоток. Њих не детектују станице за мониторинг квалитета ваздуха, нема их на мапи коју пратимо свакога дана – наглашава Поповић.
Србија је још 2006. потписала Споразум о енергетској заједници, а од 2018. је у обавези да примени директиву у великим ложиштима, по којој ће смањити емисију штетних гасова. То се, наравно, није догодило.
– Били смо у обавези да директиву применимо први пут 2013., и тада је председавајући Министарског савета била Србија и Зорана Михајловић је потписала тај документ. Директива се у ЕУ примењује још од 2001. и дала је резултате у погледу смањења прашкастих материја, азотних оксида и сумпор-диоксида. А ми нисмо ни започели са применом, јер ЕПС некажњено крши законе – упозорава програмски директор РЕРИ.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 27, 2021
Објашњава да би Србија требало да смањи емисије сумпор-диоксида, „изградњом постројења за одсумпоравање, која, међутим, много коштају“.
– У нашој земљи постоји једно постројење, изграђено у Костолцу и већ три године није пуштено у рад, нема ни употребну дозволу. Године пролазе и надлежни из ЕПС-а нам дугују објашњење. На челу те фирме имамо грађанина, који седи у директорској фотељи, који одлучује да ћути, јер сматра да никоме ништа не дугује. ЕПС је јавно предузеће, тамо се арчи наш новац, па и он и сви морају да знају да нам дугују објашњење. Неко мора бити одговоран за деценије загађења, које доводи до високе стопе смртности, јер људи овде умиру због немара ЕПС-а. У питању је више од 10.000 људи, који умиру од загађења ваздуха – истиче Поповић.
ЕПС, према његовим речима, прекорачује годишње количине дозвољених емисија сумпор-диоксида у огромним количинама.
– Дозвољена количина је око 55.000 тона, док Србија емитује преко 300.000 тона, и то нас је довело на неславно прво место међу највећим загађивачима у Европи – додаје.
Лигнит који се копа у Србији, чак и да није тако лошег квалитета, најгоре је могуће гориво.
– Чак и да овај лигнит, који користе у ЕПС-у, не мешају са земљом и блатом, свакако је гориво ужасног квалитета, са примесама сумпора и влаге. Лигнит је много лошији од угља који се ложи у ЕУ. Ово што се догодило недавно са грејањем и хаосом у ТЕНТ-у је само последица несавесног управљања и корупције, која годинама влада у ЕПС-у – закључује Поповић.
Наше термоелектране испуштају низ загађујућих материја када лигнит сагорева, и од тога оболевамо и умиремо, објашњава Огњен Пантић, из Београдске отворене школе (БОШ).
– Читава прича око климатских промена врти се око сагоревања угља и коришћења фосилних горива. У Србији, поред тога што постоји акутно загађење, производимо и оно које остаје у атмосфери. Оксиди сумпора, азота и суспендованих честица, у највећој мери присутни су и излазе из наших термоелектрана. Емисије сумпор-диоксида су и до седам пута веће од дозвољенг. А само један сат изложености овим гасовима је опасан по здравље – истиче Пантић.
Он објашњава да нигде у Србији, осим у Бору, немамо присутне високе емисије сумпора.
– Међутим, тај отров се касније јавља у ваздуху као секундарни извор ПМ честица, које су одговорне за више од 10.000 превремених смрти. Оне утичу на појаву кардиоваскуларних болести, улазе у крвоток, изазивају болести дисајних путева, скраћују животни век и нарушавају комплетно здравље – упозорава Пантић.
Србија је прва у Европи и девета у свету по броју превремених смрти које имају везе са загађењем.
– Термоелектране загађују и квалитет земљишта, који је у њиховој околини. Кад су биле поплаве 2014., земљиште је, у ширем подручју око термоелектрана, потпуно уништено. Мазут који користи ЕПС је, такође, штетно гориво и има велики садржај сумпора – закључује Пантић.
До сада само мандатне казне
Због емисије загађујућих материја у количини већој од дозвољене и недостатка мониторинга, у претходне три године, Основно јавно тужилаштво је подигло осам оптужних предлога, а Привредни суд донео је седам осуђујућих пресуда против ЕПС-а.
– То су пресуде за привредни преступ, због чега им је одређено да плате мандатне казне у висини од 50.000 евра, што је за ЕПС маргинални трошак – каже Мирко Поповић, из организације РЕРИ.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 27, 2021
