Прочитај ми чланак
(Ало)
Прошле године наша земља поднела захтев за чланство у Групи нуклеарних добављача, иако је до 2015. на снази мораторијум на нуклеарна постројења.
Да ли ће и нас загађивати нуклеарна електрана?
Србија је поднела захтев за чланство у Групи нуклеарних добављача, односно у међународној групи која се бави контролом извоза нуклеарнг материјала, технологије и опреме, сазнаје „Ало!“.
Стручњаци у Србији страхују да је аплицирање у ову организацију, коју чине државе које махом имају нуклеарне електране или их у скорије време планирају, само припрема терена за изградњу нуклеарке и код нас!
Поводом вести да Србија жели чланство у Групи нуклеарних добављача, “Ало!” је покушао у надлежним институцијама да провери шта то конкретно значи за нашу земљу. Међутим, у Министарству енергетике су рекли да је ово питање у надлежности Министарства просвете и Агенције за јонизирајућа зрачења, где су нас потом упутили на Министарство спољних послова (?!). Одговоре из МСП-а нисмо добили.
Податак да је наша земља поднела захтев за чланство у Групи нуклеарних добављача објављен је и у извештају Европске комисије о напретку Србије за 2012. годину. Сијка Пистолова, економски аналитичар и уредник сајта „енергyобсервер.цом“, изричита је у разговору за „Ало!“ да Србији није потребно никакво чланство у овој или сличним организацијама када је код нас још увек на снази мораторијум, односно Закон о забрани изградње нуклеарних електрана (до 2015.). Стога, овај захтев за чланство, она оцењује као „врло сумњив“.
– Чланство у овој групи је беспотребно када у нашој земљи важи мораторијум на овакве активности. Из тог разлога делује ми као да се у потаји припрема терен за изградњу нуклеране електране и код нас, и то у блиској будућности – упозорава Пистолова, која истиче да је нуклеарка скупа инвестиција којом би Србија само повећала зависност од света.
Припрема се терен за изградњу електране
– Изградња нуклеарке кошта од пет до 10 милијарди евра, за шта би морали да подигнемо кредит и додатно се задужимо. Затим бисмо морали да налазимо средства за увоз нуклеарног горива, као и за прескупо складиштење нуклеарног отпада – закључује она. Како се већ неколико година интезивно прича о демонтажи реактора у Винчи, чиме би се практично завршила нуклеарна епоха у Србији, додатно се поставља питање који је интерес наше земље за улазак у ову организацију, чији су циљеви неширење нуклеарног наоружања кроз контролу извоза. Никола Алексић, председник „Еколошког покрета Нови Сад“ подсећа да су многи политичари на високим функцијама и раније лобирали за ту идеју:
– Пре неколико година, ми смо обавестили јавност да је бивши председник Србије Борис Тадић са руководством мултинационалне нуклеарне компаније „Вестингхаус“ уговорио кредит којим ће бити изграђена нуклеарна електрана у Костолцу. Тадић је то негирао, али је Драган Ђилас, прво потврдио, а онда се касније бранио да је за све крив службеник Народне канцеларије који му није рекао да у Србији постоји закон који то забрањује – објашњава Алексић и истиче да посебно забрињава могућност да учлањење у поменутој Групи отвара врата Србије за улазак нуклеарног отпада осталих чланица ове групе.
Заговорници нуклеарне електране
Међу првима који је тражио да се преиспита мораторијум је и бивши потпредседник Владе Божидар Ђелић, који је још 2007. године указивао да је то „најјефтнији и најчистији начин производње електричне енергије“.
„Да треба узети у обзир и градњу нуклеарних електрана“, сматрала је у том тренутку и актуелна министарка енергетике Зорана Михајловић, која је накнадно променила мишљење, те прошле године изјавила да Србија нема потребе за тим. И бивши министар енергетике Петар Шкундрић сматрао је да треба отворити стручну и научну расправу у вези са том темом. Године 2011. Уставни суд је одбацио иницијативу за оцену уставности Закона о забрани изградње нуклеарних електрана и оценио да је „оспорени закон донет у функцији заштите животне средине од нуклеарног ризика и штетног дејства јонизујућих зрачења“.
