Прочитај ми чланак
Београд — Држава нема поузданих података где се све налазе заостале бомбе, процењује се да 1,5 милиона људи живи у деловима где има заосталих неексплодирана средстава.
Иако се не зна где се све налазе бомбе које су на овим просторима падале у последњих 100 година, истраживали смо како то данас изгледа живети са експлозивом у комшилуку.
Имање Благоја Костића на Карађорђевом брду код Параћина удаљено је само двадесетак метара од складишта муниције које је бомбардовано 1999. године, а онда уништено у разорној експлозији у складишту 2006. године. Кућа је у рушевинама, али Благоје и даље долази да обрађује воће.
„Ево, овде је воћњак и виноград и крате,р који није очишћен од експлозива. Када су се Руси повукл, оставили ми жуту траку иза зграде и иза овога. Овај део обрађујем и радим, а шта ће да ми се деси – нека ми Бог буде на помоћи“, прича нам Благоје Костић.
И други староседеоци овог, сада претежно викенд насеља, свесни су опасности са којом живе – да људима није лако, јер не знају шта има по земљи. Неки су се пак навикли, па често пролазе поред жичане ограде, а деси се и да сами изваде неексплодирана средства.
Становници Карађорђевог брда само су неки од хиљада грађана Србије који живе знајући или не знајући да око њих има неексплодираних пројектила, бомби или мина.
Највише таквих места има око Фрушке горе, на потезу од Смедерева, преко Београда до Шапца, између Краљева и Чачка, и јужно од Ниша, ка Косову и македонској граници.
Према подацима Центра за разминирање Србије, претпоставља се да је касетном муницијом загађено осам милиона квадрата, авионских бомби има на 44 локације, неексплодирана муниција лежи на три милиона и шестсто хиљада квадрата, док је под минским пољима три милиона и триста хиљада квадрата. У непосредној опасности је много грађана.
„Оно чиме ми располажемо, то су искључиво локације за које ми непосредно имамо информације то је негде око милион и по. Милион и по људи? Да, то је непосредна опасност. Овде подвлачим да је то само са дефинисаним ризицима којима располажемо. Овде није узето у обзир и сва остала неексплодирана средства која су заостала из Другог светског рата“, каже Бранислав Јовановић из Центар за разминирање Србије.
Оптимистична је процена центра да би у наредних пет до десет година Србија могла да стави под контролу локације на којима леже неексплодирана средства. Наравно, уколико за тај посао буде било довољно новца.
(Б92)
