Око 750 болесника Клиничког центра у Крагујевцу, којима је неопходна уградња вештачког кука, на интервенцију морају да чекају у просеку око десет година. Једном од њих операција је заказана за 29. април 2022 године. Ништа боља ситуација у овом клиничком центру није ни на листи чекања за уградњу вештачког колена – операције се заказују за крај децембра 2022. године.

На листи чекања за операције катаракте у Клиничком центру Војводине налази се 4.074 особе, а онај ко се ових дана пожалио лекару на проблем, биће на операционом столу тек 2. децембра 2016. године. Ситуација је тешка и са уградњом вештачких валвула код срчаних болесника. У Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, овај захват је пацијенту заказан за крај августа 2017. Да би добили праву дијагнозу, грађани се упућују на снимање скенером и магнетном резонанцом, али и тамо морају да проведу неко време на дугим листама. Рецимо, на снимање на магнетној резонанци у КЦС-у 851. пацијент на листи може да буде снимљен 29. децембра 2014. године.

Пацијенти широм Србије налазе се на разним листама чекања на којима проводе у просеку по неколико година. Иако се лекари често правдају тиме да листе постоје и у много богатијим земљама од наше, то свакако мало значи човеку када му се саопшти да ће на интервенцију због проблема који га мучи чекати – једну деценију.  

Професор др Слободан Славковић, директор Института за ортопедско-хируршке болести „Бањица”, наглашава да је главни проблем што сваког месеца имају од 15 до 20 одсто више болесника него што у овој установи може да се оперише. Додатни посао им стварају такозване ревизионе операције, то јест пацијенти који им долазе због компликација насталих приликом интервенција у другим болницама.

– У наредним месецима биће више проблема, јер већина установа у унутрашњости земље већ дуже време нема протезе за интервенције, па пребацују нама пацијенте које морамо да оперишемо, а нису на листи. Тренутно се код нас чека на интервенцију колена годину и по дана – додао је др Славковић.

Да ли ће нови правилник о листама чекања, који је припремио Републички фонд за здравствено осигурање решити једну од главних бољки српског здравства видеће се од Нове године, када почиње његова примена. Како сазнајемо, пацијенти више неће морати да лутају од једне до друге установе како би заказали интервенцију, већ ће то радити у домовима здравља. Тачно ће бити одређено која је документација потребна за стављање на листу, као и колико се највише може чекати на одређену процедуру. На пример, за одређена снимања на скенеру или магнетној резонанци, медицинари ће морати да пруже услугу у року од три, шест или 12 месеци.

Како истиче Зорица Боровић, начелник Одељења за здравствено осигурање и нормативну делатност у РФЗО, више неће бити могуће да се неко стави на листу и да чека седам, осам година, јер колико год да овде није реч о хитним здравственим услугама, оне имају огроман значај за живот пацијената. Више неће бити могуће да се неко преко реда стави на листу, а пацијент неће моћи да се пријави на више листи у различитим болницама.

– Листе чекања које су до сада постојале имале су велики број недостатака, јер су се људи налазили на две или више листа, или су се истовремено налазили на списку, а да им је у међувремену пружена здравствена услуга што друга болница није евидентирала. Било је доста субјективности у формирању тих листи, али и некритичног упућивања на неке дијагностичке методе попут слања на снимање магнетном резонанцом и скенером. Уверени смо да ћемо новим правилником те недостатке решити. Правилник је битан зато што је на јединствен начин за све здравствене установе у Србији у којима се образују листе чекања, уређени су критеријуми и мере, рокови и најдуже време у коме треба да се човеку пружи здравствена заштита да би она имала ефекта. Постигли смо још један ефекат – антикоруптивност у листама чекања. То значи да ће у стављање особе на листу чекања бити укључен цео систем здравственог осигурања, почев од пацијента преко изабраних лекара у домовима здравља до болница где особа иде на интервенцију – каже Боровићева.

Једна група стручњака у оквиру РФЗО ради на припреми нове софтверске апликације која ће бити инсталирана у свим здравственим установама, а која ће омогућити да се на најбржи начин дође до места на листи чекања. У међувремену ће све установе, пре 1. јануара, добити и упутства и информације како ће све функционисати – додала је Боровићева.

(Политика)