Прочитај ми чланак
На порталу iSerbia је објављен врло занимљив текст о Србији једне Норвежанке.
Сyне Фолсланд Олсен је пренела своје утиске о животу у Србији. Прочитајте превод!
Пре своје прве посете Србији, неколико година раније, нисам чак знала ни где се она налази на мапи. Знала сам да је бивша чланица Југославије, да се простире недалеко од Румуније, али то је било отприлике све што сам знала. На часовима географије у основној школи, учили смо сваку земљу и главни град на свету, али тамо где је требало да буде Југославија, налазио се празан, бели простор без граница – због ратова који су се тада одвијали.
Дошла сам у ову земљу на врло чудан начин. Неко време сам играла онлајн компјутерску игрицу World of Warcraft, и у току годишњих одмора претходних година сам обилазила онлајн пријатеље у Ирској и Енглеској. Онда, 2008, дошло је време да посетим врло доброг пријатеља из Србије. Њега сам такође упознала кроз игрицу, и никада га раније нисам видела уживо. Заиста нисам појма имала шта да очекујем тог врућег поподнева у јулу, када сам стигла у Београд, а три момка ме чекала на аеродрому мог првог дана у Србији. Та три момка су изашла са посла само да би ме упознали, и искористили читав дан да ми показују Београд и одведу ме до мог одредишта! То се никад не би десило у Норвешкој.
Гостољубивост и начин на који људи поштују своје госте је нешто заиста посебно! Мораћете да се баш борите уколико желите да платите свој део рачуна у ресторану (а у највећем броју случајева, када сте “почетник” што се тиче Србије и српске културе, то ће бити сасвим немогуће). Поврх тога, Срби ће вас хранити, и хранити, и хранити, док не будете могли да ходате после. Даће вам и ракију (и то неће баш помоћи ходању), и рећи ће да је то лек. Овде чак и у црквама служе ракију, приметила сам – често са медом. И праве је! Добро се сећам своје прве ”манастирксе ракије”, купљене од монахиње у једном манастиру. То је било крајње егзотично искуство за мене, с обзиром на то да сам из државе где је забрањено пити алкохол на јавним местима.
Што се тиче ходања – Срби ходају споро. Посебно када су изашли да се прошетају увече, дуж Дунава или у неки од лепих паркова Београда. Увек ми кажу да успорим свој ”норвешки корак” – нема потребе да се знојимо, зар не? И ако својим драгим српским пријатељима кажем да бих желела да стигнем пре него што падне ноћ, они ме само погледају и кажу ”полако” и ”what is so important that you have to do it today – when you can do it tomorrow??“
Срби су љубазни. Да. И у много случајева – љубазнији од Норвежана. Држаће се своје стране тротоара, и уколико случајно налетите на некога, ОНИ ће се извинити. Помериће се како би вас пустили да прођете унутар пуног аутобуса или трамваја, и чак ће се и додатно збити једни уз друге и зидове, како би сви могли да стану. У Норвешкој, већина људи се не би ”цимала”, а аутобус би отишао остављајући људе на аутобуској станици. У Србији, можете било кога питати како стићи донекле, и радо ће вам помоћи, некада са много детаља.
Има и неких ствари којих се треба заиста пазити док сте у Србији:
1. Промаја. Aka the draft. Промаја убија, промаја је опасна и мислим да је највећи непријатељ српске популације. Ако их закачи, моментално ће постати болесни, прехладити се, или нешто много горе.
2. Изаћи напоље мокре косе. Ово је навика коју имам из Норвешке, и то сам, без икаквих последица, радила откако сам рођена. Чак и током јесени или зиме ово радим у Норвешкој. Пробала сам неколико пута овде – а то се завршило тиме што су ме људи одвлачили кући, давали ми фен за косу и строга упутства да не напуштам њихов стан док ми коса није потпуно сува.
3. Само једна ствар опаснија од излажења напоље с мокром косом – а то је ходати мокре косе напољу (или унутра), када је промаја, или било какав ветар.
4. Изаћи босих ногу уколико је мање од 30 степени напољу.
5. Седети на ”хладном” бетону.
6. Пливати у језерима температуре ниже од 23 степена. Када се буним и кажем да у Норвешкој температура воде ретко прелази 23 степена, Срби ме бледо гледају и кажу да могу да добијем срчани удар радећи то. Мора да ме је само срећа спасила до сад!
7. Ходати унутра бос, или чак чак у чарапама, без папуча. Од овога могу да вам се смрзну стопала.
8. Спустити ранац или торбу на земљу или под. Ово доноси лошу срећу. Како је ово савршено нормална ствар у Норвешкој, урадила сам то у првом пицаресторану у коме сам била, 20 минута откако сам први пут стигла у Србију. Моји српски пријатељи су моментално потрчали да ме спасу подижући торбу, али већ је било прекасно: 2 минута касније, схватила сам да сам заборавила своје нове наочаре у тоалету на аеродрому, 5 минута касније мој пријатељ је изгубио мобилни телефон, а онда сам, 10 минута касније, ја њега привремено ”изгубила” на паркингу.
Има још много тога да се каже о мојој омиљеној земљи, и стално налазим нове ствари којима се одушевљавам – и неколико ствари које заиста не волим – међу њима овдашње пушачке навике и начине на које многи овде третирају природу без имало поштовања.
Србија је хаос, али са неким чудним редом. Ако желите да се нешто поправи, можда неће бити сређено данас или сутра, можда не чак ни ове недеље, или следеће – али ХОЋЕ се једном средити. И то ипак не на начин на који сте планирали.
Оно што сам овде у Србији пронашла, учинило је да обожавам ову земљу, и имам проблема да је напустим од тада.
(dominomagazin)
