Прочитај ми чланак
Историчар Александар Марковић из Архива Србије, поводом обелодањивања докумената посвећених Првом светском рату, за „Вести“ оцењује да је Србија данас, 100 година касније, суочена са истим оним проблемима који су је тада тиштили.
– Подручје Балкана је одувек било предмет интересовања великих сила, а период уочи Првог светског рата је било доба опште милитаризације Европе, али и покушаја Србије да присједини територије добијене након Балканских ратова. И данас, 100 година касније, Србија има исти проблем – наглашава Марковић.
Он је један од аутора изложбе „Први светски рат у документима“, којом је Архив Србије и званично у име државе започео са обележавањем 100 година од почетка Великог рата.
Према Марковићу, погрешно је оцењивати да је Србија тада имала много више савезника међу великим силама него данас, зато што су међудржавни односи увек били заснивани на интересима.
Александар Марковић додаје да је објава рата Србији и данас, век касније, једна од „најоригиналнијих“ у историји.
– Никола Пашић је био на ручку у хотелу Европа у Нишу када је стигао телеграм који је потписао министар иностраних послова, гроф Бертхолд, послат обичном, телеграмског поштом у коме је стајало да је Аустроугарска објавила рат Србији.
Телеграм је редовним путем, из Беча ишао преко Букурешта, а Пашић је био толико збуњен да је одмах тражио од румунске владе да потврди аутентичност телеграма – истиче Марковић.
– Период пред рат 1914. године је било доба убрзаног економског развоја и великих колонијалних апетита великих сила, а посебно Немачке, која се залагала за другачију прерасподелу територија. Данас нисмо суочени са тако оштрим поделама, већ искључиво са изазовима глобализма – оцењује Марковић.
Из чак пола милиона најразличитије историјске грађе која је похрањена у Архиву Србије, на недавно отвореној изложби представљено је 35 докумената који по речима другог аутора, Љубинке Шкодрић осветљавају период такозване јулске кризе која је претходила објави рата Аустроугарске Србији.
– У питању је низ депеша наших амбасадора из тада најмоћнијих земаља Европе: Русије, Немачке, Италије, Аустроугарске у којима обавештавају владу Николе Пашића да треба све учинити како се не би дао повод за избијање сукоба. Већина тих тајних инструкција је тек сада обелодањена широј јавности – објашњава Љубинка Шкодрић.
Она додаје да је прави „драгуљ“ циркуларни телеграм Николе Пашића дипломатским представницима у Европи у коме их обавештава о предаји одговора на ултиматум Аустроугарске и да је Србија учинила све што може да спречи даљу кризу.
– Објаснио је да је Србија прихватила све услове ултиматума који су били могући и да им је аустријски посланик, барон Гизл, одговорио да ће њихов одговор да „сравни“ са упутствима која је добио из Беча, те ће им затим послати одговор.
Међутим, када се Пашић вратио у Министарство спољних послова, на столу га је чекао одговор да је аустроугарска влада незадовољна и да прекида дипломатске односе, а барон је увече напустио Србију – истиче ова историчарка и додаје да је централно место на изложби ипак имају три најбитнија документа: ултиматум Аустроугарске, одговор Србије и телеграм објаве рата.
И пре 100 година – Хаг
Александар Марковић каже да је Србија и пре 100 година била „осуђена“ на Хаг.
– У питању је Суд правде који је Србија желела да контактира како би испунила и једине две спорне тачке из Ултиматума Аустроугарске које су биле неспојиве са очувањем суверенитета земље – каже Марковић.
Тачке 5 и 6 Ултиматума требало је да дозволе улазак аустро-угарских полицајаца и тужилаца који би спровели своју истрагу, а Србија је, посредством Међународног суда правде у Хагу, безуспешно покушала да дође до компромиса.
(Vesti on line)
