Прочитај ми чланакХрана и безалкохолна пића у Србији најскупљи су у региону, а међу чланицама Европске уније цене тих производа највише су у Луксембургу, показују подаци Завода за статистику ЕУ (Еуростат).
Када је реч о ценама робе широке потрошње и услуга, оне су у Србији на нивоу од 60 одсто просека ЕУ.
Додаје се да су у Луксембургу цене хране и безалкохолних пића за 25 одсто више од просека у чланицама ЕУ, а најскупље су потом у Данској и Ирској, док су цене тих производа најниже у Румунији са 69 процената просека ЕУ и у Пољској (72 одсто).
Према речима агроекономског аналитичара Милана Пространа, глобални раст цена хране износи 30 одсто, а наша основица за израчунавање ове статистике била је ниска.
– Наша стартна основа је из године у годину вероватно била нижа. Прво, држава држи под контролом део цена. Друго, фармери у ЕУ добијају врло високе субвенције и они могу да се играју са ценама и да буду конкурентни, а да истовремено кроз игру нижих цена себи отварају простор за тржишта, за већи доходак, за већи обрт капитала – образложио је Простран у разговору за Бизнис..рс.
Он је подсетио да учешће пољопривреде у буџету ЕУ износи 33,3 одсто, док је код нас тај удео испод пет процената (око 4 одсто).
– Раст цена код пољопривредника у ЕУ је свакако нижи и он се може пренети и на финалне производе, дакле на прехрамбене производе као што су брашно, уље, шећер… Такође, учешће хране у буџету трочлане или четворочлане породице у Европској унији износи између 12 и 17 одсто, док је код нас 14 процената. Због свега тога је за једну овакву врсту објашњења потребно ући много дубље у анализу зашто је код нас по процени Еуростата за годину дана виши раст цена него у другим земљама – навео је Милан Простран.
Како је нагласио, пре пандемије корона вируса у свету је евидентиран, али у Србији посебно, низак ниво цена сировина – пшенице, кукуруза, сунцокрета, соје, шећерне репе.
– Кукуруз је тада био 15 динара, а сада је достигао цену од 37 динара по килограму, што је више него дупло. Пшеница је била 18 динара, а сада је око 43 динара, док произвођачи траже цену од 45 до 50 динара. То су невероватни ценовни скокови, па зато упозорење Еуростата не бих узимао превише негативно – оценио је Простран.
Велики скок цене меса
Држава је замрзнула цену само једне врсте меса – свињског, док је квалитетније месо попут јунетине, телетине, најквалитетнијег свињског, па и живинско месо, значајно поскупело.
– Да не говоримо о сиревима или некој другој високовредној протеинској храни, која је заиста достигла висок ниво. Она нема велике шансе да даље много расте, јер је куповна моћ грађана на тако ниском нивоу да неће имати ко да је купи. Према томе, оно што је утеха или не – Србија као аграрна земља има довољне фондове хране, потрошачи се у зависности од свог буџета прилагођавају и прибегаваће мањој потрошњи меса или ‘бежати’ ка нижим категоријама јефтинијих врста, неће јести скупе сиреве, већ оне мање квалитетне и слично – закључио је Простран.
Он је додао да је све у контексту глобалне прехрамбене кризе и да ће ових роба бити, па да у том контексту „можемо мирно да спавамо“, док ће се „свет трести још годинама“, а криза, ако би се рат у Украјини сада завршио, потрајаће још најмање пет година.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 28, 2022
