Прочитај ми чланак
У Међународном суду правде у Хагу, наставља се усмена расправа у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године.
Подсетимо, 2. јула 1999.године, Хрватска је покренула поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба. Србија је 2010. узвратила контратужбом да су власти у Загребу, операцијом Олуја у августу 1995, починиле геноцид над Србима који су живели у Книнској крајини.
Првог дана усмене расправе, у понедељак 3.марта, представници хрватског правног тима су представили своје најважније аргументе у прилог тврдњи да је Србија извршила геноцид. Током свог излагања, главна заступница Хрватске Весна Црнић-Гротић је рекла да ће: „Хрватска показати како се ЈНА претворила из војске која је имала задатак да штити Југославију у саучесника Милошевићевих намера почињења геноцида“. Иако је желела да о томе преговара, Хрватска није одустала од тужбе против Србије јер су, према речима главне заступнице хрватског тима, политички лидери у Србији задржали став порицања злочина. Своју тврдњу Црнић-Гротић је аргументовала тиме да се председник Србије Томислав Николић до сада није јавно одрекао своје повезаности са Војиславом Шешељом, који је у Хашком трибуналу оптужен за злочине у Хрватској.
Расправа се наставља данас (4.марта) исптивањем сведока које је предложила Хрватска, а Србија ће аргументе из своје контратужбе представити 10. марта, а потом позвати и своје сведоке. На челу српског тима се налази Саша Обрадовић који тврди да и Србија попут Хрватске на листи сведока има домаће и стране. Сам правни тим Србије такође чине и домаћи и страни стручњаци- ту је и професор Андреа Цимерман из Немачке, као и професор Виљам Шабас који је један од највећих стручњака у свету за правно тумачење геноцида у међународним односима.
Ваљало би поменути да је потпредседник Самосталне демократске српске странке (СДСС) и посланик у хрватском сабору Милорад Пуповац апеловао на то да се прекине са даљом манипулацијом искустава злочина и геноцида. Пуповац је позвао и да се престане са кварењем међудржавних и међуетничких односа, јер ће у противном, по његовом мишљењу, 2014. година бити година у којој ће се спојити сви наши ратови 20. века. Такође, многи правници како са хрватске, тако и са српске стране, иако не поричу почињене злочине, говоре да геноцида ипак није било. Правници и адвокати који се баве овим питањима пре верују да обе стране не одустају од међусобних оптужби, како би се становништву које је погођено економским проблемима, а често и питањима голог преживљавања, једноставно скренула пажња са тих тема.
Сличног је мишљења и господин Бранко Јуришић, генерални секретар Српског народног већа- политичког, саветодавног и координативног тела које делује као самоуправа Срба у Републици Хрватској:
Не бих улазио у процене могућих одлука суда. Могу се само придружити ставу и мишљењу свих оних стручњака који тврде да геноцида није било. Тако да мислим да од свега тога неће бити ништа. Коме је све ово требало- чујте, то је велико питање. У Хрватској, што је криза дубља, све се више иде назад у неке ратне године, у деведесете .
Добар део штампе и добар део деснице, која није више она десница коју смо познавали у оном облику из времена ХДЗ, већ је данас десница нешто сасвим друго- тим структурама одговара да се иде у крајност и да се непрекидно прича о рату. А од рата наовамо је прошло већ 19 година, од мирне реинтеграције нешто мање… Не знам, чини ми се да је то потребно круговима који желе да се одрже на власти. А тврдње да ова ситуација никоме не одговара, пазите, да ме нико криво не схвати, али у обе државе се живи бедно. Какве ће користи народне масе и сви они који свакодневно живе у страху од отказа имати од ових тужби- заиста не знам.
Управо су хрватска министарка спољних послова Весна Пусић и први потредседник Владе Србије Александар Вучић, током свог сусрета у Београду, свега недељу дана уочи почетка расправе у Хагу истакли да је питање тужби ствар прошлости, а да се две земље свакако окрећу будућности. Ипак, остаје да се види како ће месец дана међусобних оптуживања пред највишом судском инстанцом Уједињених нација утицати по добросуседске односе у пракси.
