Прочитај ми чланакКако је регистрован први заражени од коронавируса, у Србији се свакодневно води полемика ко је одговоран за епидемију. Државни врх истиче да су људи који су дошли из иностранства главни узрочници ширења вируса. Српски држављани, који су се недавно вратили у земљу, истичу да их вређа што их сопствена држава обележава као кривце и описују како су се те оптужбе одразиле на понашање њиховог окружења.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да се у Србију вратило 400 хиљада грађана по увођењу ванредног стања, 15. марта, те да су сва жаришта коронавируса тамо где су се наши људи вратили.
Foto: Pixabay
“Погледајте у Кикинди, све је стигло из Милана преко Темишвара. Све на југу Србије се отворило тек кад су људи дошли споља. Читаво Поморавље, Ћуприја, Свилајнац, Деспотовац”, истакао је председник Србије.
Исти дан кад је уведено ванредно стање, у Србију се из Берлина вратио Илија Кандић. Како каже, из немачке престонице је допутовао аутобусом и једино задржавање на том путу, догодило му се на Хоргошу, на самом уласку у Србију.
“Остали смо ту осам сати, јер нам је речено да мора прво докторка да нас прегледа. Међутим, она то није учинила, већ нам је само додељено решење о обавезном карантину у трајању од 28 дана”, навео је он.
Кандић додаје да осећа прозваним сваки пут кад од председника државе или неко другог званичника чује да су људи из иностранства главни кривци за ширење епидемије.
“Испада да је неко ко је радио у иностранству, да би измиривао обавезе према сопственој држави, главни узрочник свега лошег у земљи и због тога га још прозивају јавно”, наводи он.
“Вређа нас кад председник каже да смо ми криви за све”
Прича како се опхођење врха државе рефлектовало на понашање људи у његовом окружењу.
“У општини су причали да сам виђен на банкомату. Други пут сам ‘виђен’ испред пољопривредне апотеке. Иако сам редовно контролисан, шире се дезинформације мотивисане порукама врха државе. Народ је подељен, пола говори да смо ми криви за све, а пола нас брани. Сматрам да власт сноси већу одговорност од нас што је Србија у оваквој ситуацији”, оцењује он.
Српски рукометаш Милан Павловић из Тел Авива, престонице Израела, дошао је такође 15. марта.
Како наводи, по слетању је регуларно прошао пасошку контролу, без икаквих додатних мера, које би подразумевале лекарски преглед или налог за задржавање у карантину.
Сматра “веома ружним” оцене председника државе да су он и људи попут њега, који су дошли из дијаспоре, главни кривци за епидемију.
“Ми смо грађани ове земље и све нас вређа кад председник каже да је највећу грешку направио што је пустио српске држављане да се врате кући. Требало би да престане да нас оптужује. Он добро зна колико ми новца шаљемо у Србију. Ја, на пример, помажем својој породици у Књажевцу и школујем сестру. Од тог новца се плаћају рачуни и порез у нашој земљи. Зато ме овакве изјаве вређују”, каже Павловић.
Додаје да је приметно да су људи прихватили наратив врха државе, те да је због тога настала додатна паника.
“Видим да су људи уплашени. Превише је панике. Ми сад треба да будемо обазриви и да чувамо једни друге, али чини ми се да је народ уплашен и да другачије гледа на нас зато што су слушали председника”, истиче Павловић и наглашава да нема разлога да неко оптужује људе који су дошли у своју домовину.
“Не осећам никакву кривицу, потпуно сам здрав. Вратио сам се у сопствену земљу. Из ње не бих ни одлазио да имам услове као у Израелу”, објашњава српски рукометаш.
Психолог Оливер Тошковић: Сваљивање кривице на једну групу људи ствара негативне ефекте
Психолог и професор на Филозофском факултету Оливер Тошковић каже за Нова.рс да неопрезне изјаве представника власти производе слику да су људи који су се вратили у Србију једини и главни кривци за ширење епидемије коронавируса. Он објашњава да такве поруке доводе до стигматизације једне групе у моментима кад је најважније показати солидарност и сарадњу.
“Значајан део грађана који се вратио назад већ има велике проблеме. Нису се вратили у Србију из забаве. У таквој ситуацији, кад их још и оптужујете за ширење епидемије, ви заправо окрећете грађане једне против других. Производите опасност и непријатеља и пребацујете кривицу, уместо вируса, на некога ко није крив”, објашњава Тошковић.
Према његовој оцени, грађани из иностранства могу да буду фактори ризика, али се, како он истиче, 99 одсто њих понаша у складу са прописима и мерама заштите.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 30, 2020
“Имате ситуацију да се говори како је дошло много људи из иностранства, да су они непослушни и да су овде зато што је лечење јефтино. Чак и да је један одсто њих заиста дошао са таквим намерама, није у реду да ви узимате најлошији пример и да га генерализујете на све”, упозорава Тошковић.
Професор Филозофског факултета верује да постоје три разлога због којих се кривица пребацује на људе из дијаспоре.
“Вероватно је председник уплашен за стање у земљи, јер заиста има велику одоговорност. Можда је та реакција дошла из страха, те због тога оптужује људе који су се вратили. Ви покушавате нешто да контролишете, стога све што може да вам угрози вашу контролу ви уједно и опужујете. Други разлог може да буде то што је вероватно навикао да га сви слушају. У овом тренутку га гомила људи не слуша, а и сулудо је очекивати да вас слуша седам милиона људи”, казао је он.
Као трећи разлог, Тошковић наводи потребу власти да у свакој ситуацији пронађе кривца.
“С обзиром да опозиција није добар кривац у овом тренутку, власт једва чека некога кога ће назвати спољним непријатељем. Ефикасније је да оптуже некога, јер им је много теже да објасне народу да је ово природна катастрофа коју не могу да контролишу”, сматра наш саговорник.
Два дана пре увођења ванредног стања, 13. марта, у Србију се из Брисела вратила и Ј. З.
Каже да се из Белгије у домовину вратила, због свог здравственог стања и зато што је приметила да ће се епидемија убрзано ширити.
“Апсурдно је говорити како смо ми кривци за ширење коронавируса. Нисмо ми једина земља у којој је неко из иностранства донео вирус. Свако је морао однекуд да га донесе. Бавити се тиме у овој ситуацији је беспредметно, а стигматизовати сопствене грађане, зато што су искористили своје основно право, да могу да се врате у своју земљу је непотребно”, наглашава она.
Каже да су људи почели другачије да се понашају према њој по њеном повратку у Србију, иако је она самоинцијатвно одлучила да буде у изолацији.
“Кад сам се јавила људима да сам стигла, приметила сам једну врсту страха. Видим да су сви почели да примењују ту фразу да су смо ми из иностранства донели заразу у Србију. Првих неколико дана су сви били срећни што сам дошла, да би касније део људи почео да мења мишљење”, наводи и додаје да је тражење кривца у оваквој ситуацији бесмислено:
“Апсоурдно је јурити кривца. Требало би се фокусирати на оздрављење и мере заштите, на опстанак привреде и друштва после свега овога. А не да јуримо ко се први, а ко други разболео. То је ужасно и то нас само даље уводи у проблем. Кад смо лишени социјалних контаката, поново се делимо и мрзимо. Мислим да је таква ствар погубна. Доносимо новац у земљу, али изгледа да је проблематично кад треба да дођемо у Србију”, закључује наша саговорница.
