Прочитај ми чланакСрбија много касни у увођењу е-управе, али приоритет Владе Србије је управо увођење електронских сервиса, како бисмо напустили кутуру шалтера, печата и папира
„У е-управи ужасно пуно каснимо, између 15 и 20 година, а дигитализација и хватање прикључка са четвртом индустријском револуцијом је један од приоритета Владе Србије, да уведемо електронску управу и напустимо културу шалтера, печата и папира“, рекла је министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић на панелу посвећеном дигитализацији на Копаоник бизнис форуму.
Фото: Тањуг
“Док ми као држава немамо плаћање картицама преко е-управе, електронски потпис али не такав да вам тамо треба кап крви да бисте потписали, ми не можемо да кажемо да имамо е-управу”, навела је она.
“Зато јесте приоритет да уведемо потпуно е-управу и време је да кажемо да каснимо у томе. Морамо сервисе да направимо такве да ниједна следећа влада нема потребе да о томе дискутује јер јесте срамота да у 2017. ми дискутујемо о е-сервисима и предусловима дигитализације”, каже Брнабићева.
Како је рекла, то што каснимо је лоша вест, али је добро то што је влада тога свесна и што полако уводи електронске сервисе, како би се, макар и на „ад хок бази“ живот учинио лакшим.
Брнабићева је рекла да су сервиси које влада уводи полазна тачка, како ниједна следећа влада не би морала да дискутује о томе, јер „јесте срамота да 2017. године дискутујемо о тим стварима“.
Влада Србије је, како је додала, формирала Радну групу која ће радити на решењу за електронска плаћања и која има рок до 31. марта да влади достави предлог решења за електронска плаћања.
„То није само једна од оних многих радних група, а кад сам ја дошла у државну управу научили су ме да када нешто нећете да урадите ви направите радну групиу. Ова има рок до 31. марта да предложи решење“, подвукла је Брнабићева.
Она је рекла да је већ отворен пут за електронска архивирања, након увођења електронске грађевинске дозволе, указујући да нема потребе да се те дозволе штампају.
„Послали смо на усвајање Уредбу о електронском пословању, што је други корак, и чекамо Закон о електронском пословању“, рекла је Брнабићева.
Казала је и да је добро што је влада схватила важност дигиталне трансформације и успоставила Савет за информационе технологије, на чијем је челу, наводећи да сада постоји „хуб“ у влади који се бави информационим технологијама, дигитализацијом, отвореним подацима и е-управом.
„Очекујем пуно од нас. Ја сам ‘оффицер’ који зна да треба да пита људе, а то сте ви овде, шта треба да радимо“, рекла је Брнабићева.
Први човек Випа у Србији Дејан Турк изјавио је да дигитализација није куповина опреме, то је корпоративна култура.
“Ми смо покушали дигитализацију да направимо забавном, али као шеф увео сам и неки ритам да будемо бржи и агилнији, јер корисници то траже. На пример, ниједан мејл не сме бити дужи од 10 реченица, ниједна презентација не сме бити дужа од 10 слајдова. Ниједан састанак не сме бити са више од десет људи и то су ситнице где сам стварно видео да смо постали бржи. Смањили смо обим менаџмента. Избацили смо неке структуре”, казао је Турк.
Директор ХП Србија Милош Ђурковић оценио је да постоји технолошка база да се спроведе дигитализација, али нам је потребна воља рулкводства компанија.
Како каже он, примећује се да се у бордове компанија бирају људи који знају са финансијама а не они који знају како ће ту компанију припремити за будућност и зато су потребне нове генерације с другачијим виђењем како се ради посао.
