Прочитај ми чланакПознати радио водитељ, Зоран Модли, на свом фејсбук налогу (https://www.facebook.com/zoran.modli/posts/10212053402720836) је окачио узнемирујући чланак у којем указује да су градске власти решили да сруше најстарији објекат на Новом Београду (зграду Икарусу у којој су прављени авиони пре Другог светског рата), а у којој се сада налази Дечји центар.
Зоран Модли на Фејсбуку даље истиче:
Какви то туризми и урбанизми прете да с лица земље збришу најстарију грађевину Новог Београда, насталу у времену када се стотине хектара мочварног земљишта нису звале Нови Београд и када око ње није било ничега осим „Икарусових“ хала и авионских писта? Већ једном је узбуркала јавност, претпрошле године, када се на ноге дигао мислећи свет, свестан да преостало зрнце познате историје вреди више од инстант пројекта (не)познатог инвеститора.
А гле, тачно прекопута, у солитеру у Грамшијевој улици, живео је и Чеда Јанић, пилот, историчар и оснивач Музеја југословенског ваздухопловства. Посматрао је из свог стана на 14. спрату зграду „Икаруса“ на истоку и остатке хангара старог земунског аеродрома на западу, тамо негде иза Аирпорт Цитија. Мислим да и данас његов дух лебди над овим простором, некада неприкосновеним царством српске авијације.
Дечији центар, који користи ентеријере негдашњег „Икаруса“, добио је налог од власника зграде да се исели за три месеца, јер ће зграду рушити. Запослени с неверицом читају да зграда нема никакву заштиту – ни културну, ни историјску, још од децембра 2015. Значи да је инвеститор, чим је престала грађанска граја из октобра те године, сачекао да у насталом затишју добије на времену. Добио га је, па ће сад на истом месту подићи пословно-стамбени објекат с подземним гаражама, а наводно сачувати рељеф фронталне фасаде. У допису стоји да има чак и дозволу Завода за заштиту културних споменика (!?), што је, благо речено, несхватљиво.
О значају зграде којој се омча поново обавија око врата, али и о грађанској иницијативи из 2015, можете да се подсетите на Јутјуб линку https://www.youtube.com/watch?v=jX_o1IquTmQ.
С друге стране, ја сам приредио албум фотографија да нас, од сада па занавек, подсећају на године, а ево и поводе који претходе рушењу овог историјског споменика.
Ако је Завод за заштиту споменика културе равнодушан према судбини управне зграде прве српске фабрике авиона, за очекивати је да није равнодушан и Музеј ваздухопловства. А ако је и он, слободно ме онда питајте зашто нисам изненађен…
Парафразирам речи Вељка Зајца, једног од станара блока 9а (имате га у видео-причи): „Ту су правили авионе који су бранили Београд. А данас, данас нико не може да одбрани последњи доказ тог времена.“
