Спремачице увозимо из Азије, а сад је проблем и обезбеђење Клиничког центра

20:30 13.11.2023.

Само 80 људи обезбеђује чак 40 центара Универзитетског клиничког центра Србије (УКЦС), јер чувари, службеници у обезбеђењу, не желе више да раде за месечну плату од 46.000 динара. Ова установа на свака три месеца расписује конкурсе за запошљавање, на које се јави “једва” један кандидат, који добија посао на одређено.

Спремачице, серверке и хигијеничари одбијају да раде за плату тек неколико хиљада већу од минималне. Ови радници запослени су најчешће преко приватних агенција, а већина их је тренутно из Азије, са Непала, Филипина и других удаљених земаља, па не говоре српски језик, тешко се споразумевају са колегама и са пацијентима, али се не буне због ниских примања.

Обезбеђење неће да ради за минималац

Осим што болнице у Србији генерално кубуре са здравственим радницима, који масовно одлазе у иностранство у потрази за бољим условима рада и већим платама, све је мање и административног, техничког особља, па чак и људи у обезбеђењу, што може бити јако опасно.

“Плате које већина нас прима су мизерија и срамота, за тај новац нико нормалан више неће да ради. У Ургентном центру УКЦС изведен је експеримент са спремачицама. Запослили су жене преко агенција, међу којима је велики број оних из Азије, које нажалост не могу да раде у операционој сали, коронарном или инфективном одељењу, или на интензивној нези. За те секторе и спремачице морају да прођу одређену обуку, јер тамо не сме да улази свако ни да чисти. Сад имамо проблем и са обезбеђењем. Све је више напада на здравствене раднике које нема ко да заштити, јер немамо ни близу довољно службеника обезбеђења. Докторка кардиолог је пре пар месеци дословно нокаутирана од стране пацијенткиње, а није било никога да јој помогне”, прича за Нова.рс Живорад Мркић, председник Новог синдиката УКЦ Србије.

Ова, највећа здравствена установа у Србији, редовно расписује конкурсе за запошљавање радника обезбеђења на одређено, али се ретко ко на њих и јави, а ако их и запосле, кратко се задржавају на овом радном месту.

“Људи тај ризичан посао треба да раде за 46.000 динара, па на конкурс се можда јављају пензионери. На последњем конкурсу јавио се само један радник, а тражено је четворо. Људи који раде код нас у обезбеђењу морају да имају лиценцу за тај посао и за ношење оружја. Они имају посла у Ургентном центру са пацијентима који су под дејством алкохола, психоактивних супстанци, пацијентима који су психички измењени због трауме у саобраћајној незгоди, долазе и навијачи, а сви ти људи су насилни, нападају лекаре, сестре, друге пацијенте или се побију између себе. Наше обезбеђење мора прво бројчано да их надјача, а мора такође бити обучено да зна како да их смири, а да их не повреди. То је веома озбиљан и рискантан посао, па се одлучују пре да раде ноћу у банци или некој општини за исти новац, где могу и да спавају у радно време”, објашњава Мркић.

Са 120 чувара на 80

Чувари болница, истиче он, морају бити и психолози, на неки начин.

“Ако лекари реанимирају дете од две године, обезбеђење мора да спречи оца, мајку, баку, да не улази у амбуланту, а то је тешко. Они морају да знају како да комуницирају са њима, да их умире, а да не употребе силу, јер њима је живот већ уништен. Тај посао не може било ко да ради, а ми смо сад дошли у ситуацију да примамо било кога, само да имамо чуваре”, каже он.

Некада је УКЦС имао 120 радника обезбеђења, а и то је било недовољно.

“Сада их има око 80, а 120 је било мало да покрију све центре, клинике, одељења. Наши радници обезбеђења некада су имали завршен противпожарни, ватрогасни курс, као и обуку за руковање оружјем кратке и дуге цеви. У њих је клиника улагала, а сада плаћамо приватна обезбеђења да надоместе недостатак, док нам они шаљу пензионере, иако нама требају хитри млади, окретни, тренирани људи“, наглашава Мркић.

На целом Интерном Б одељењу, ради само један чувар.

“То је огромна зграда, а имамо само једног службеника обезбеђења. Укупно је у УКЦС 40 објеката, у којима раде чувари у три смене. Неке објекте морају посебно да чувају. У Ургентном мора бити појачано обезбеђење, као и у хитним службама пулмологије, Очној клиници и на опекотинама. На ОРЛ рецимо немамо ниједног чувара, јер тамо најчешће долазе родитељи са децом, па нема инцидената, који су све чешћи на свим другм клиникама. Пре годину дана, човек је на Инфективној клиници разбио дебело стакло за шалтер и све је сасуо на колегиницу”, сећа се саговорник.

На конкурсе се нико не јавља

Увидом у конкурсе за запошљавање службеника обезбеђења, који се у оквиру УКЦС расписују на свака три месеца, очигледно је да за овај посао нема интересованња.

Наиме, у августу ове године, расписан је конкурс за четири радника, а јавио се само један.

“Одлуком в.д. директора бр. 12008 од 02.08.2023. године, у радни однос за Службу за правне послове прима се 4 радника обезбеђења са оружјем/стражара са средњом стручном спремом на одређено време због привремено повећаног обима посла у трајању до три месеца”, пише у огласу.

Изабран је један кандидат, а избор за преостала три кандидата, како су написали “није извршен”, тачније нико други се за посао није јавио. Избор “није извршен” ни после конкурса који је накнадно расписан у септембру.

Претходно је и у марту примљен само један радник обезбеђења, на конкурсу за посао на одређено време због “привремено повећаног обима посла”, и као по обиичају у трајању до три месеца.

О броју запослених у обезбеђењу УКЦ Србије, и конкурсима, али и ниским платама, писали смо управи УКЦС, али до објављивања овог текста нисмо добили одговоре.