Народна музика, песма групе Гарави сокак „Ја плачем само када љуштим лук“, повезивање са духовима преминулих другара и томе сличне недопустиве и непримерене, а пре свега ритуалне методе, карактеришу рад психијатрице и психотерапеуткиње Ранке Радуловић, директорке организације Хаторум – Центра за едукацију и саветовање из музикотерапије, која је децу, према речима родитеља ученика Основне школе „Владислав Рибникар“, својом „терапијом“ додатно трауматизовала. Рад ове докторке плаћа Републички фонд за здравствено осигурање, а у просветну установу, чији су ученици претрпели најтежу трауму, послата је, очигледно без икаквог надзора и провере од стране Министарства здравља и Министарства просвете. Када су родитељи ученика упутили захтев школи да ова докторка престане да ради са њиховом децом, отишла је и није се више враћала.

За такозване „тамне сеансе“ докторке Радуловић, сазнали смо у емисији Утисак недеље, од Слободана Негића, оца мале Софије, девојчице која је убијена у својој школи 3. маја ове године.

„Кад сам питао ко је др Ранка Радуловић, нико није знао“, рекао је он, осврнувши се на недавни разговор са секретаром Министарства здравља, институције која је у ову школу, између осталих стручњака, послала и докторку Радуловић са Клинике за психијатрију Универзитетског клиничког центра Србије, која је и на челу Удружења музикотерапеута Србије.

Након излагања Слободана Негића о непримереним методама докторке, где је деци пуштала народне песме, како каже „Гарави сокак“ и позивала их да се повежу са душама својих умрлих другара, на њеном Фејсбук профилу освануо је убрзо и одговор.

„Време жаловања. Неко жали у тишини. Неко преко медија. Неко пружа психијатријску прву помоћ. По позиву. По срцу, памети и искуству. Свима редом. Наставницима, ученицима и родитељима. Грађанима. На првој линији. Не један. Све дане. Увек.“

А само три дана након масовног убиства у школи на Врачару, докторка је на свом профилу објавила Хитно обавештење, у којем је затражила да Хаторум – центар за едукацију и саветовање, којим руководи, постане државна установа и да програми који се спроводе у Хаторуму добију подршку државе.

Иначе, на званичној интернет страници Хаторума, између осталог се наводи да они организују и „Тематске радионице из танатологије, виктимологије и терапије жалости“.

Једна од метода ове контроверзне докторке је и прављење „Звездане погаче“, којом се обраћа „Чаробницама“, а за коју на својој Фејсбук страници шаље рецепт ожалошћенима и онима који саучествују у болу људи који су изгубили децу, и напомиње да се ова врста хлеба мора правити у недељу у оквиру породице.

У данима када се грађани Србије суочавају са најтежим болом, а деца са траумама, ова докторка тражи да “уђе у државне установе“ и моли све који су у могућности да финансијски подрже школовање саветника у жалости и професионалних музикотерапеута УМТС и пошаљу наменске донације за едукацију преко њиховог рачуна.

Она од државе „хитно тражи“ да формира кабинете за музикотерапију у свим школским и предшколским установама, где би се запослили професионални музикотерапеути и имплементирао Хаторумов програм превенције вршњачког насиља „Бољи људи чине бољи свет“, који је са својим терапеутима већ спроводила у Основној школи „Исидора Секулић“ пре пандемије.

Међутим, у овој школи за Нова.рс кажу да међу децом није било интересовања.

„Она је са својим музикотерапеутима годину дана држала часове код нас, углавном за децу која су у инклузији. То је било бесплатно, али су после тог периода отишли, јер није било никаквог интересовања. Искрено, не могу да тврдим да је код те деце било неког помака“, каже за Нова.рс Виолета Вукићевић, директорка ОШ „Исидора Секулић“, у Београду.

Докторка Радуловић међутим приватно масно наплаћује курсеве за будуће музикотерапеуте, па је тако најјефтинији „Базични програм“ и у оквиру истог час групне опсервације који кошта 1.250 динара, пријемни испит је 6.000 динара, а најскупљи је пакет услуга „Хаторум Цомпанy Голд“ са чланском картом, за шта укупно треба издвојити чак 3.120.000 динара. Комплетан ценовник „Хаторум програма“ можете погледати на линку у наставку текста:

Иначе, на друштвеним мрежама појавила се чак и информација да је докторка Радуловић, која је пореклом из Босне и Херцеговине, наводно деведестих година прошлог века била чланица Српске радикалне странке и да је сарађивала са “доктором” Драганом Дабићем, односно Радованом Караџићем, да је држала предавања о различитим видовима алтернативне медицине, спиритуализма, езотерије и томе слично.

Подсетимо, ученици ОШ „Владислав Рибникар“ суочавају се са траумом која им је променила животе и коју никада неће заборавити и од које ће се тешко опоравити. Након масакра у којем је тринаестогодишњи дечак убио десеторо људи, од тога деветоро деце, школа је од ресорних министарстава добила психолошко-педагошку помоћ. Волонтери су дошли из различитих психијатријских установа и из Друштва психолога Србије.

„Легитиман је захтев родитеља да знају ко и како ради са децом и да се за сваки поступак тражи њихова сагласност. Као Друштво психолога Србије, за сваког нашег волонтера знамо шта и како ради, имамо потпуну контролу у том смислу, што овде није био случај. Докторка Радуловић је постављена од стране надлежних институција, што нема везе са нама. У школи је нисам видела, јер сам чула да су пре извесног времена родитељи упутили захтев да она више не ради са децом и од тада се није појављивала. Сматрам да поред свега, колегиница треба да добије прилику да објасни шта се десило и какве су јој то методе. Они који су упутили докторку Радуловић у школу такође треба сада нешто да кажу поводом жалби родитеља. Оно што је господин Негић изнео на телевизији, а што је и мени раније рекао, звучи као да је деци држала спиритуалну сеансу што је крајње радикално и недопустиво“ каже за Нова.рс Тамара Џамоња, професорка психологије на Универзитету у Београду, која је и члан Радне групе за подршку менталном здрављу и сигурности младих, на чијем је челу премијерка, а чији психолози раде са децом у ОШ „Владислав Рибникар“.

Она наглашава да се струка већ дуго бори за увођење Закона о психолошкој делатности.

„Треба заштитити родитеље од додатних потреса и узнемиравања, па и од разних третмана. Са законом ћемо знати шта је признати третман, а шта није. Нама који радимо са децом у школи није намера да се понашамо као да ништа није било, већ да им помогнемо да се корак по корак врате у нормалу. Има деце која желе да иду у школу и родитеља који то подржавају, али има и оних који то не желе. Она деца која су директно трауматизована, уколико не желе, не треба да долазе на наставу и њима можемо да пружимо помоћ ван школе. Исто тако не смемо да дозволимо да деца која нису толико погођена, буду трауматизована тиме што им не дозвољаванмо да иду у школу“, објашњава Џамоња.

Наиме на интернет страници „Хаторума“, докторка Радуловић залаже се и за доношење Закона о музикотерапији, који ће одредити и заштитити статус професионалних музикотерапеута УМТС. Удружење музикотерапеута, на чијем је она челу, је у новембру 2019. чак дало нацрт Предлога Закона о музикотерапији Министарству здравља са молбом да се формира радна група која би наставила рад на Закону.

На питања о ангажовању др Ранке Радуловић и њеним методама рада са децом, из надлежних министарстава до закључивања овог текста нисмо добили званичне одговоре.

ТЕК САД Тужилаштво покренуло поступак против мајке дечака који је убио 9 ђакаhttps://t.co/P16KkwwwHL

— СРБИН инфо (@srbininfo) May 22, 2023

Извор: nova.rs

Ознаке: ОШ "Владислав Рибникар", Ранка Радуловић, терапија, ученици