(ВИДЕО) Протест испред Рибникара: Хоће да сруше школу и граде стамбени комплекс

20:55 12.03.2024.

У Београду је вечерас одржан протест родитеља и ученика Основне школе "Владислав Рибникар", који су изнели хитне захтеве Влади Србије. Кивни су на режим јер се испоставило да уместо Меморијалног центра у оквиру школе коју похађа око 1.000 ученика - у пракси значи рушење школе и изградња великог стамбено-пословног комплекса у срцу Београда!? Дејан Златановић је за "Србин инфо" извештавао са лица места.

Саопштење и захтеви родитеља ученика ОOШ „Владислав Рибникар“ поводом Одлуке Владе Србије од 8. марта 2024. године:

Ми, родитељи ученика који похађају ООШ „Владислав Рибникар“, смо у петак, 8. марта 2024. године, путем медија, сазнали да је Влада Републике Србије донела Одлуку о образовању Радне групе за успостављање Меморијалног центра у знак сећања на жртве масовног убиства у Огледној основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду.

Поздрављамо одлуку о формирању Радне групе за успостављање Меморијалног центра, и сматрамо да је она требало да буде донета много раније али и да је требало да обухвати и друге чланове – наставнике, родитеље и поготово психологе, психотерапеуте и психијатре који су били укључени у процес опоравка наше деце након масакра 3. маја 2023. године. Пружићемо подршку Радној групи у њиховом раду и сматрамо да је нужно да се у њиховим сагледавањима могућих решења узму у обзир и потребе ученика школе.

Скрећемо пажњу да је тачком 13. наведене одлуке, до доношења урбанистичког, архитектонског и грађевинског решења за Меморијални центар и уређења нове амбијенталне целине, у целости изузета из употребе за обављање просветне делатности парцела број 5053 КО Врачар, са објектом основног образовања број 1 на овој парцели, који представља ООШ „Владислав Рибникар“ у улици Краља Милутина број 10 у Београду (односно затворено је више од половине некадашње школе, са пратећим садржајима).

Истичемо да се тек у тачки 14. Одлуке само наводи да се Министарство просвете обавезује да обезбеди одговарајуће услове за несметано обављање просветне делатности у школи. Које? Када? Како? У Одлуци Владе не стоји ништа друго осим речи „на други начин“!

Дубоко смо узнемирени, као и наша деца, неизвесношћу судбине школе и услова за образовање. Подсећамо вас да је Влада Републике Србије 5. маја 2023. године формирала радну групу за подршку установама образовања у кризним психолошким интервенцијама чији су чланови између осталог били: Јелена Јанковић – Помоћник Министра здравља, Милан Пашић – Помоћник Министра просвете, Снежана Вуковић – шеф Одсека за људска и мањинска права Министарства просвете и координатор психолошке подршке, Драган Филиповић – Руководилац Школске управе Београд, Милица Пејовић Милованчевић – вд директора Института за ментално здравље, Јелена Ђорђевић – директор Клинике за неурологију и психијатрију за децу и омладину, Тамара Џамоња – председник Друштва психолога, Сташа Вучковић – УНИЦЕФ, чланови тима за кризне психолошке ситуације Министарства просвете, просветни саветници Школске управе Београда и др.

Ова радна група је на састанку Савета родитеља одржаном 7. маја, првом након масакра, детаљно образлагала зашто је важно да се наша деца што пре врате у своју школу, управо у зграду школе, а ради превазилажења стравичне трауме коју су 3. маја 2023. године доживела. Детаљно су нам тада образлагали да наша деца само у њима познатом школском окружењу могу да залече своје
рањене душе, пољуљану веру у живот, пријатељство и голу безбедност, да живе, уче и друже се. И то баш у својој школи, у којој се стрељање и догодило. Уз своје наставнике и другаре. Убедили су и наставнике, који су као одрасле и одговорне особе, само због наше преживеле деце, пристали да се у школу врате само недељу дана након масакра, јер је објашњено да управо они, иако и сами веома трауматизовани, треба да пригрле своје ђаке и да се међусобно исцељују.

Говоримо о наставницима који су спашавали нашу децу од смрти, неки од њих не осврћући се да траже своју децу која су се у тренутку масакра налазила у истој згради и не знајући шта се са њиховом децом дешава, верујући у своје колеге. Речено нам је од стране стручњака из радног тима да ће учинити све да нађемо начин да се опоравимо и наставимо, сећајући се наших драгих које смо изгубили. Уједињени, као заједница, корак по корак, уз пуно међусобног разумевања, стрпљења и сарадње, речено нам је да морамо да кренемо путем опоравка. Тражили су да се вратимо у редовне образовно-васпитне токове, да
будемо ту једни за друге у заједничком болу, да бринемо једни о другима. Рекли су нам да је потребно време да се нашој деци врати осмех на лице, да им је потребно дружење и игра у њиховој школи. Да би свака промена за њих представљала додатну трауму и изазивала код њих преиспитивања и набијала им осећај кривице.

Иако са сумњом и опрезом, и са пуно питања, поверовали смо и вратили смо нашу децу у школу 10. маја. Опрезно, лагано, свако својим темпом, са пуним уважавањем и разумевањем трагедије у којој су изгубили живот њихови другари и њихов Драган. Стручни радни тим је био у праву и то су нам сви стручњаци који су долазили у школу након 10. маја посматрајући нашу децу потврдили, укључујући и делегацију из Утоја центра у Норвешкој. Али видели смо то и сами, свако по свом детету. Свако је уз своје другаре и своје наставнике на свој начин превазилазио трауму, враћао се свако својим темпом у нормалне токове детињства и школовања.

Од 1. септембра 2023. године на жалост погажено је све што су биле препоруке радног тима – да је због исцељења потребно да деца буду у својој школи. Тада је више од половине школске зграде затворено, деца су нагурана у простор који је више него упола мањи од оног у ком су до тада похађала наставу, без основних услова и средстава за рад. Остали су без кабинета и кабинетске наставе (уз велики број наставних средстава која су остала у затвореном делу школе), без Свечане сале у којој су изводили приредбе и школске представе. Сачекала их је 1. септембра и висока ограда између доњег и горњег дворишта и немогућност да приђу спортском терену. Још један шок. Некако смо успели да их убедимо да се њихово игралиште поправља. Нису веровали ником, па чак ни нама родитељима, док нису истрчали и шутнули лопту на својој „Маракани“. И од октобра месеца је шутирају на свом терену свакога дана.

Одлуком Владе од 8. марта 2024. године изузета је парцела која обухвата велико двориште, спортски терен, велику салу за физичко, малу гимнастичку салу, све кабинете, Свечану салу, итд. Чињеница је да се кабинети од 1. септембра не користе, али уверавани смо да је то само привремено, прелазно решење.

Последња Одлука нам даје за право да мислимо да су у питању неки други интереси у вези са наменом парцеле 5053 КО Врачар, јер опет понављамо, она обухвата много више од зграде и места на ком је злочин извршен. Ко ће од вас да објасни деци зашто више немају право да се играју? Ко ће од Вас нама да објасни да то неће да доведе до ретрауматизације наше деце?

Питамо се да ли је Влада Републике Србије приликом доношења ове Одлуке имала у виду рањену, преживелу, трауматизовану, живу децу? Да ли било ко жели да види око 1.000 невиних душа, ученика ООШ „Владислав Рибникар“, такође жртве безумног чина малолетног масовног убице? Да ли они имају право на живот? Слободу кретања? Право на школовање? На услове школовања какве имају остала деца у Србији? Право на излечење од трауме? Или су они за све невидљиви јер ћуте, раде и пате за својим другарима и својим Драганом. Или су они за нешто криви? Упорно челници Министарства и Владе понављају да је битан најбољи интерес ученика због којих школа и постоји. Оваквом одлуком показано нам је да није тако јер у Радну групу нису укључени стручњаци радне групе за подршку установама образовања у кризним психолошким интервенцијама која је нашој школи, деци, наставницима од 5. маја помогла да се суоче са траумом и крену путем опоравка. Сва наша деца су трауматизована и доживотно обележена 3. мајем 2023. године. Сада сте им формално одузели и школу, њихову другу кућу. Одузели сте школу и наставницима, као и свим бившим и будућим ученицима ове школе.

Стога захтевамо:

– Да се тачка 13. Одлуке Владе о формирању Радне групе о образовању Радне групе за успостављање Меморијалног центра у знак сећања на жртве масовног убиства у Огледној основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду донете 8. марта 2024. године, о изузимању парцеле у целости, стави ван снаге;

– Да се до доношења урбанистичког, архитектонског и грађевинског решења за Меморијални центар и уређења нове амбијенталне целине, део школе са пратећим садржајима који се налази на катастарској парцели 5053 КО Врачар, да на коришћење Школи ради обављања просветне делатности, уз затварање дела школе у коме се догодио масакр, уважавајући осетљивост према породицама убијених, до доношења решења за Меморијални центар, без прејудицирања и жеље за мешањем у исто;

– Да Влада Републике Србије, односно надлежно Министарство просвете, у најкраћем року, односно у року од 48 сати, представи школи, наставницима, запосленима, ђачком парламенту и родитељима план за „обезбеђивање одговарајућих услова за несметано обављање просветне делатности у школи“ и да затим Влада Републике Србије тај план и одговарајућу динамику реализације плана потврди формалном Одлуком уз писане
гаранције како би он постао обавезујући за све;

– Да Влада Републике Србије потврди своју ранију одлуку о томе да ће целокупан наставни кадар ООШ „Владислав Рибникар“ остати у радном односу без обзира на број ученика у наредним школским годинама.

– Да се у рад Радне групе о успостављању Меморијалног центра укључе као формални чланови и представници родитеља преживеле деце, наставника школе и стручњаци који су били укључени у исцељење наше деце и који и даље активно помажу школи, ученицима, наставницима.

Скупом подршке и заједништва желимо да сачувамо школу, сећање на наше убијене другаре и Драгана, право наше деце на адекватно образовање и тако пружимо подршку деци, наставницима и школи који од 3. маја 2023. године пролазе кроз бесомучну, неосновану медијску и јавну осуду и хајку која им наново наноси бол, страх, трауму.

Скуп подршке је у уторак, 12. марта 2024. године, у 19:30 часова испред школе у улици Светозара Марковића у трајању од 40 минута колико траје и школски час у ООШ „Владислав Рибникар“.

Као одговорни родитељи задржавамо право да до одговора надлежних органа и омогућавања адекватних услова за одвијање образовно-васпитног процеса повучемо децу са наставе ради спречавања настанка нових траума.

Вечерашњи протест у оквиру школе је трајао 45 минута као „школски час упозорења“, а уколико Влада не одустане од плана рушења школе и градње стамбено-пословног комплекса уместо Меморијалног центра, наредни протест ће бити радикалнији, како су најавили родитељи.