Pročitaj mi članakŽenu je "ubio tamo neki točak od autobusa", devojka je preminula čekajući lekara Hitne pomoći a starac, koji je izdržavao kaznu zbog bacanja petarde, stradao je pošto je trpeo mučenje od cimera u KPZ-u Padinska Skela. Šta god da je objašnjenje, u prvom koraku izvod je isti - u Beogradu ljudi ginu u velikom broju, znatno više nego ranije. Pitanje nad pitanjima je ko je za to kriv? Kako žitelji prestonice funkcionišu sa svim tim smrtima oko njih? Kako vlast živi sa tolikim tragedijama? Tako što okrene glavu i ubedi sebe da ne veruje u ono što gleda svojim očima.
Понекад смрт „малог“ човека више дирне него смрт хиљада људи. Управо то се десило у Београду. Упркос томе што је власт веровала да је у потпуности прихваћена култура насиља и неодговорности као нешто нормално. Та култура, нажалост, и даље доминира у целој Србији. Тако је власт постепено одгајила своје „цвеће зла“, које уредно залива свакаквим лажима. Реакција јавности овога пута ипак буди наду да је култура лажи на измаку. Последње жртве можда ће нешто трајно променити у Србији. Наиме, ове смрти у Београду, овога пута нико се није усудио да оправда у потпуности.
Двадесетдвогодишња девојка се гушила, борила за живот, док су чланови породице готово 20 минута покушавали да установе на који број треба да зову Хитну помоћ, јер живе у Великом Мокром Лугу. На број 194 су им рекли да зову Гроцку, где су им саопштили да морају да се обрате директно Калуђерици, чија је екипа најближа и надлежна за тај део града.
Окретање различитих бројева се, наравно, одужило и ћерка им је преминула чекајући лекаре, јер службе хитне помоћи нису међусобно повезане, већ су грађани препуштени сами себи. Исти број, очигледно, не важи за све. Поред свих најава српске власти о дигитализацији и умрежености здравственог система, односно установа у нашој земљи, чак ни оне најважније, хитне, као да немају везе једна с другом.
Смрт је постала блиска, вести о смрти људи којима иначе још не би дошло време, предуго су свакодневица. А у ауторитарним друштвима у којима стално урлају лаж и насиље, нико више никоме ништа не верује. У мору тих великих и судбоносних измишљотина негде су се изгубили људи. Живот се негде затурио. Људе сломе велике егзистенцијалне недаће, а подршка друштва и државе изостаје. Без социјалне подршке људи падају у очај и губе сваку веру. Тиме се објашњавају и све чешћи случајеви када људи „пукну“ и повреде себе или друге. То показује све симптоме оболелог друштва које нас окружује.
У Булевару ослобођења, у близини аутобуског стајалишта Карађорђев парк, у понедељак поподне аутобусу на линији 78 отпао је задњи точак који се котрљао низ улицу 20 до 30 метара, да би на крају ударио у две жене на тротоару. Обе су том приликом повређене, а једна од њих је преминула у Ургентном центру. Председник Привременог органа Београда Александар Шапић изјавио је да је несрећа која се догодила када је точак отпао са аутобуса и усмртио жену, људска грешка и да је особа која је начинила грешку ухапшена. И то је то.
– Најновији инцидент на београдским улицама у којем је учествовало возило градско саобраћајног предузећа Београд (ГСП), и у ком је једна женска особа стара 69 година преминула а друга теже повређена, још једном доказује чињеницу да су људи попут Александра Шапића који воде Београд и управљају јавним предузећима опасни по живот Београђана и да дословно својим немаром и нестручношћу убијају Београђане – тврди Милош Павловић, потпредседник Народног покрета Србије.
Станимир Б. (74), који је служио казну затвора због тога што је бацио петарду, у затвору у Падинској Скели, умро је 4. фебруара после мучења, пребијања и силовања у затвору, на које нико није реаговао. Резултати обдукције стигли су у Више јавног тужилаштво 8. марта, а јавност је путем медија о ужасном догађају обавештена тек 19. марта. Због чега је Управа за извршење кривичних санкција месец дана ћутала о стравичном злостављању, није познато.
– Изненадила ме је ова вест. У овом случају заказала је читава установа, обезбеђење, управа. То је ужасан догађај и то не сме да се дешава. Заказао је цео систем. Држава мора да учини све да се овако нешто не дешава. Најважније у затвору је да сте тамо апсолутно безбедни и то држава мора да обезбеди како уме и зна. У Падинској Скели има довољно места, особља, тамо има највише лица осуђених до годину дана, и ми смо посећивали тај затвор и ништа није слутило да може да се деси оваква трагедија. Није ми јасно и зашто је настадали човек који је имао 74 године био у ћелији са младим затвореницима, али надам се да постоји неко објашњење за то – рекао је Драгиша Ћалић из YУКОМ-а.
Бивша премијерка је својевремено објаснила народу да систем није заказао. Систем ради. Јер, ОВО што нам се сада дешава, то је систем.
